Srbija imala značajno manji pad BDP-a nego zemlje Balkana i Istočne i Centralne Evrope

Foto: Shutterstock

Srbija definitivno imala značajno manji pad BDP- nego zemlje Balkana i Istočne i Centralne Evrope, kažu u EBRD.

Teme za vas

Glavni ekonomista EBRD-a za region Peter Tabak govoreći za Tanjug, ne isključuje mogućnost da Srbija bude među vodećim zemljama u Evropi po privrednom rastu u 2020.

On međutim ukazuje da se to ne može u ovom trenutku sa sigurnošću znati zbog nepredvidivih okolnosti vezanih za kovid:

- Ne isključujemo tu mogućnost, ali će to zavisti od više faktora vezanih za epidemiju korona virusa, koje trenutno ne možemo u potpunosti da predvidimo - rekao je Tabak.

Povodom objavljivanja septembarskog Izveštaja EBRD-a o regionalnim ekonomskim izgledima, te podatka da je pad srpskog BDP u prvoj polovini godine 0,6 odsto, stručnjak EBRD kaže da je ta banka zadržala svoju raniju prognozu da će Srbija imati najmanji pad BDP-a u regionu od 3,5 odsto ove godine.

- Ipak, za sledeću godinu smo revidirali prognozu na tri odsto (u odnosu na ranijih šest odsto) rasta BDP-a Srbije - naveo je Tabak dodajući da su to uradili zbog vraćanja epidemije kovida 19 u mnogim zemljama koje su važni izvozni partneri Srbije.

BDP u 2019. bio 5.417 milijardi RSD-veći za 6,8% nego u 2018

I  Republički zavod za statistiku (RZS) sapštio je da je bruto domaći proizvod (BDP) u 2019. godini iznosio u tekućim cenama 5.417,7 milijardi dinara i u odnosu na 2018. godinu bilo je nominalno veći za 6,8 procenata a realno za 4,2 posto.

Posmatrano po delatnostima najznačajnije učešće u formiranju prošlogodišnjeg BDP-a imali su sektor prerađivačke industrije (13,7 procenata), sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila ( 11,4%), sektor poslovanja nekretninama, (6,9%), a slede sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ( 6,0%) i sektor građevinarstva (5,7%).

Prema agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava iznosilo je 67,1 procenata, za individualnu potrošnju sektora države izdaci su bili 9,3%, a za kolektivnu potrošnju sektora države 7,3 procenta.

Bruto investicije u osnovna sredstva bile su 22,5 procenta, izvoza dobara i usluga 51 procenat, a uvoza dobara i usluga 61 posto.

Sektorski posmatrano po delatnostima u 2019. godini u građevinarstva ostvaren je realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) od 33,7 procenta, slede sektor informisanja i komunikacija sa 8,3%, pa državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja 7,5 procenata, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila 6,2 posto i usluga smeštaja i ishrane šest procenata.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (1,6 procenata), i sektoru zdravstvene i socijalne zaštite - 1,4 posto.

Gledano sa rashodne strane realni rast zabeležen je kod svih agregata, kod bruto investicija u osnovna sredstva je to 17,2 procenta, uvoz dobara i usluga 10,7 posto, izvoz dobara i usluga 7,7 procenta, izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava 3,5 posto, izdaci za individualnu potrošnju sektora države 2,6 posto i izdaci za kolektivnu potrošnju sektora države 1,3%.

RZS navodi da objavljuje prethodne rezultate godišnjeg obračuna BDP-a za 2019. godinu, kao i konačne podatke za 2018. godinu, u skladu sa novim programom publikovanja podataka o BDP-u.

(Telegraf Biznis)