• 8

Kako je samo jedan Trampov mandat promenio svetsku ekonomiju. Ovo su 4 ključne tačke

Iako su SAD sila koja je uvek nalazila način da nametne svoj uticaj, svi predsednici pre Trampa su više naginjali prihvatanju globalizacije nego on, i to je značajno uticalo na dalji tok događaja...

  • 8
Donald Tramp, izbori SAD

Foto: Tanjug/AP

Ovih dana igra se napeta izborna utakmica u Americi, između Donalda Trampa i Džoa Bajdena, a ishod bi trebalo da bude poznat do 10. novembra. Ipak, stvari mogu da se promene svaki čas.

Dok čekamo da saznamo ko će voditi državu u naredne četiri godine, podsetimo se kako je to izgledalo u prethodne četiri, odnosno od 2017, kada je Tramp zvanično stupio na funkciju predsednika SAD.

Za razliku od prošlih administracija, koje su uglavnom bezrezervno podržavale globalizacijske procese u svetu, Tramp je promenio "pravila igre" i počeo da globalizaciju prilagođava interesima svoje zemlje.

Okretanje leđa svetu

Tramp se od početka poneo kao uspešni biznismen kojem se "može", više nego kao predsednik koji treba da služi narodi, odnosno da jača unutrašnje odnose, ali i veze sa svetom. Sve je krenulo od trgovinskog rata s Kinom, koji se produbljivao iz godine u godinu. Istovremeno, Tramp se obrušio na Kanadu i Meksiko, s kojima su SAD 26 godina unazad povezane u Severnoameričku zonu slobodne trgovine (NAFTA).

Ni to mu nije bilo dovoljno, pa je došlo do zaoštravanja odnosa s Iranom, jednim od najvećih izvoznika nafte. Čak je pretio izlaskom SAD iz Svetske trgovinske organizacije (WTO). Njegovi neliberalni potezi kada je reč o trgovini, uzburkali su svet. Pre tri godine, Tramp je odlučio da povuče Sjedinjene Države iz Transpacifičkog partnerstva, koji čini 12 zemalja tog regiona.

Tim potezom je bukvalno potukao nameru njegovog prethodnika, Baraka Obame, budući da je ovaj sporazum bio jedan od značajnijih u vreme Obaminog mandata. Ipak, Tramp je rekao da on "šteti američkoj privredi".

SAD, Kina, US, China zastave, flags

Foto: Shutterstock

"Može NAFTA, ali po mom"

Mi kažemo po ukusu Donalda Trampa, a on kaže "po ukusu SAD". Odmah se krenulo sa sklapanjem novog sporazuma o slobodnoj trgovini s Kanadom i Meksikom, koji bi bio "povoljniji" za američke interese. Dotadašnji NAFTA sporazum, nastao još u Klintonovo vreme, Tramp je ocenio kao "sporazum koji ide na štetu SAD", jer su Kanada, ali posebno Meksiko, vrbovali američke kompanije zbog pristupačnije proizvodnje.

U trenutku je delovalo kao da od novog sporazuma, s oko 480 miliona potencijalnih potrošača, neće biti ništa, ali je on ipak potpisan. Novi akt je nazvan USMCA, od US (United States), M (Mexico) i CA (Canada). Sporazum je nedavno, nakon ratifikacije u nacionalnim parlamentima, stupio na snagu, mada se u praksi ne razlikuje mnogo u odnosu na prethodni. Ipak, Trampov mandat će većina pamtiti po lošim trgovinskim odnosima sa svetom.

Kina, kao glavni neprijatelj SAD

Sve i da se ne bavite mnogo politikom u privatnom životu, ovo nije moglo da vam promakne. Loši odnosi Sjedinjenih Država i najveće azijske sile intezivirali su se iz godine u godinu. Glavni problem je to što je Kina u poslednje vreme postala "ozbiljan igrač" na svetskom tržištu, a to se Trampu nimalo ne dopada.

Naime, svaka zavisnost od Kine postajala je preteća, a neverovatan je podataka da čak 95 odsto antibiotika koji se troše u SAD - dolazi iz Kine. Da ne govorimo o elektronici, auto-delovima, svakoj drugoj masovnoj proizvodnji... Sukob je otišao toliko daleko da je predsednik SAD zabranio rad aplikacije TikTok u toj zemlji, sve dok je ona u vlasništvu Kineza. Razlog je "potencijalna špijunaža poverljivih podataka preko američkih korisnika aplikacije".

Tramp se, zapravo, ponašao i u skladu sa onim što se od njega očekivalo. Morao je da stane na put preseljenju velikih tehnoloških kompanija u Kinu, gde je radna snaga značajno jeftinija, kao i sami uslovi proizvodnje, a slične poteze je "vukao" i prema drugim državama, kao što je već pomenuti Meksiko.

Donlad Tramp izlazi iz bolnice, bolnica Bela Kuća

Foto: Tanjug/AP

Poreska reforma i povratak američkog kapitala u SAD

Ova zemlja se suočila s onim od čega je najviše strepela, a to je slabljenje uticaja, odnosno preveliko oslanjanje na druge države kada je reč o lancima snabdevanja. Trampova administracija to nije mogla da podnese. Ipak, to ne znači raskidanje svih veza sa svetom.

Ideja je bila da se SAD oslanjaju na lance snabdevanja onih zemalja sa kojima Velika sila ima bliske odnose. Došlo je i do bitnih "intervencija" kada je reč o poreskoj politici, što se smatra najvećom poreskom reformom u SAD još od vremena Ronalda Regana (1981 - 1989).

Naime, jedan od najznačajnijih poteza je smanjivanje korporativnih poreza kako bi se proizvodnja američkih kompanija iz inostranstva vratila u SAD, što bi otvorilo nova radna mesta u samoj zemlji. Tramp je u tome delimično i uspeo, ipak, posledica toga je veliki manjak u budžetu.

A onda je usledila i korona kriza, koja je osim zdravstvenog, značajno uzdrmala i ekonomski sistem te zemlje, ali i celog sveta. Na to, jednostavno, niko nije mogao da utiče. Milioni ljudi su se proteklih meseci prijavljivali na biro za novčanu pomoć, na osnovu nezaposlenosti, a dolar ostaje slab - ko god da pobedi na ovim izborima.

Video: Napeto prebrojavanje glasova i dalje traje: Pensilvanija ključna

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ana

    Meni nije jasna srpska sizofenija, podrzava se Tramp koji je u trgovinskom ratu sa nasim najvecim prijateljima Kinom. Taj isti Tramp nam sporazumom ZABRANJUJE da kupimo tehnologiju od Kine. I mi potpisemo. I evo sad nam je Tramp najvec prijatelj.

    2
    1

    Podelite komentar

  • Gaga

    I onda su globalisti uz pomoc Kineza smislili koronu .

    4
    0

    Podelite komentar

  • Go go

    Trazice ga svecom, ali njega biti nece!

    35
    4

    Podelite komentar

Google preporuke