10 mesta koje ne čiste u restoranu: Kada vidite ove propuste u higijeni, razmislićete da li ćete ići

Foto: Unsplash

Odraz uspešnog poslovanja nisu samo moderan prostor, dobra lokacija, vrhunski specijaliteti i ljubazno osoblje. Postoje stvari na koje restorani ne stavljaju akcenat, a koje im mogu uticati na reputaciju, posebno sada u doba pandemije.

Teme za vas

Klijenti uglavnom ne razmišljaju o tome kada posete restoran, bitno im je da je čisto i uredno ono što "vide". Ipak, bolja higijena nije na odmet, posebno ako uživate status u svetu restorana i imate visoke cene.

Ovih 10 stvari u gotovo svakom restoranu osoblje nikada ne čisti, ili barem ne onoliko često koliko bi trebalo.

1. Krećemo od onoga što je najvažnije, a to je pranje ruku. Problem je što zaposleni u restoranu, posebno oni koji barataju s hranom, to ne rade dovoljno često. Ako imaju mnogo posla i žure da isporuče sva jela, kuvari jednostavno zanemare često pranje. U restoranu, profesionalno osoblje bi trebalo da pere ruke barem 20 sekundi, i to anti-bakterijskim sapunom koji u sebi, po mogućstvu, sadrži zrnca koja vrše piling.

2. Činije za začine/orašaste plodove/grickalice uglavnom nisu predmeti koji se (često) peru. Stvar je vrlo jednostavna: pošto ono što stoji u njima uglavnom ne ostavlja nikakve tragove, posebno one vidljive i masne, logika osoblja je da činijice samo dopune novim proizvodima bez prethodnog ribanja posude.

3. Za razliku od stolova koji se "podrazumevaju", jer na njima uglavnom ostanu tragovi hrane i mrvice od prethodnih gostiju, stolice se nekako uvek zaobilaze. Istina je, međutim, da na njima takođe može biti hrane, a osim toga, poželjno je dezinfikovati ih barem povremeno, jer brojni gosti sede na jednoj istoj stolici.

4. Kuhinjske krpe i sunđeri se vrlo retko menjaju u restoranima, odnosno tek onda kada baš krenu da se "raspadaju", ali je tada već kasno. Idealni su za privlačenje bakterija, jer su uvek mokri, a te iste bakterije mogu lako završiti na tanjiru ili escajgu. Sve u svemu, prljav sunđer nikome ne uliva poverenje, zar ne?

5. Ne red dolaze i hvataljke za salatu koje su kuvarima potrebne brže nego što osoblje stigne da ih opere. Budući da ih niko ne stavlja u usta, već se pomoću njih "samo" sipa salata ili nešto drugo - logika je da se ne moraju prati svaki put. Ipak, sve ono što se dira bezbroj puta, rukama raznih ljudi, može sadržati mnoštvo bakterija.

6. Restorani i kafići takođe zanemaruju pranje mašina za led. Možda ćete nakon ovog saznanja ređe uzimati osvežavajuća pića, s obzirom na to da u unutrašnjosti ovih aparata žive razne gljivice i bakterije. Prema studiji iz Velike Britanije, 60 posto leda, testiranog u 10 restorana, sadržalo je više bakterija nego što ih ima voda iz wc šolje.

7. Čaše i escajg se u žurbi obično ne peru temeljno, koliko bi trebalo, budući da se radi o stotinama različitih ljudi koji piju iz te jedne čaše, odnosno jedu "istom viljuškom". Ipak, ono što je dodatni problem, jeste što konobari slabo vode računa kada vam donose piće. Kada spuštaju čašu na sto, obično deo odakle pijete dodirnu rukama, a prethodno su dirali platne kartice, keš, jelovnike, stolice i stolove, mobilni telefon.

8. Jelovnici, deluju tako bezazleno zar ne? Ipak, istina je da i na njima, kao i na svakom drugom predmetu može biti mnogo bakterija, jer prolaze kroz razne ruke, a gotovo nikada se ne čiste. Jednostavno se ne smatraju "predmetom koji treba čistiti". Ipak, nakon što ste odabrali šta ćete jesti, savet je da operete ruke pre obroka. Studija Univerziteta u Arizoni je otkrila zapanjujućih 185.000 bakterija na jelovnicima.

9. Tu su i dobro poznate posudice za so i biber, koje ima svaka kuća, ali i svaki restoran. Ovo se nikada ne dezinfikuje, baš kao ni ambalaže u kojima stoje ulje i sirće. Ipak, ne možemo poreći da prolaze kroz hiljade ruku. Ista studija iz Arizone je ustanovila da se na jednom slaniku u proseku nađe 11.600 bakterija.

10. Na poslednjem mestu su kuhinjske pamučne rukavice, koje i neke domaćice retko peru, kao i plastične. Možda mislite da, ako kuvar nosi plastične rukavice dok priprema vašu hranu, znači da se brine o higijeni. Međutim, stručnjaci smatraju da su plastične rukavice rizičnije od kuvanja golim rukama. Iako pružaju lažni osećaj sigurnosti, kuvari ih možda neće zameniti onoliko često koliko bi trebalo. Na primer, ako je kuvar rukovao sirovim mesom dok je nosio rukavice, a zatim pripremio salatu, bakterije lako mogu kontaminirati hranu.

(Telegraf Biznis)