• 1

Zašto je "ludilo" Crnog petka pogubno za planetu? Naše impulsivne kupovine postaju deponija

Ove godine možda neće biti "stampeda" u radnjama kao inače, ali će onlajn kupovina zasigurno biti u porastu, kao i prethodnih meseci

  • 1
crni petak, popusti

Foto: Unsplash

Delić svetske ekonomije koja srlja u propast, jeste i enormna količina kupljene, pa vraćene robe, jer ona ne završi kod drugog kupca, već na deponiji.

Takve greške pri kupovini (najčešće odeće) uglavnom se dešavaju ako pazarite onlajn, a posebno danima kada su popusti. Takav je slučaj sa Crnim petkom. Ovog 27. novembra, širom planete će se realizovati na hiljade impulsivnih kupovina, a kupci će, potom, danima i nedeljama besplatno vraćati robu koja im ne odgovara.

Svake godine, 1,8 milijardi kilograma vraćene odeće završi na deponijama. Zamislite samo koliko garderobe i ostalih stvari se otarasimo svake godine, jer su stare, iznošene, ili su nam omalele. To je, s druge strane, odeća kojoj smo barem "dali šansu".

Ogromne količine robe završe na deponijama samo zato što ih kupac poruči, i shvati da mu ne odgovara neki komad odeće, a on je pritom potpuno nov, maltene tek izašao iz fabrike. Kako smo došli do toga?

Tako što su kompanije počele da nude opciju "besplatnog vraćanja robe", zarad pospešivanja prodaje i boljeg korisničkog iskustva. Kada biste morali da platite svaki povraćaj robe, razmislili biste dvaput pre nego kliknete na "plati", zar ne?

Ova opcija je automatski dovela do povećanja broja vraćene odeće, posebno u SAD, i posebno sada - kada kupci uglavnom sve naručuju onlajn, izbegavajući gužve usled širenja zaraze. Pre tri godine, kompanije su u Sjedinjenim Državama izgubile čak 351 milijardu dolara zbog vraćenih stvari.

H&M na teškom testu

Foto: Unsplash

Ako uporno ne mogu da ih prodaju nijednom kupcu, čak ni preko popusta, onda ta roba postaje smeće. Neki stručnjaci zagovaraju pokret "green turn", umesto "return"-a (vraćanja robe prodavcu), pri čemu bi kupci koristili aplikaciju i oglašavali proizvode koji im ne odgovaraju, kako bi ih kupio neki drugi potrošač.

Cilj je da sva ta silna odeća nekome koristi, a ne da bude vraćena prodavcu, koji će je posle otpisati kao smeće. Računica kaže: ako bi svaki Amerikanac u jednoj godini vratio manje od pet artikala, to bi "spasilo" više od 100 miliona kilograma odeće - od deponije.

Procena je da e-trgovci u Francuskoj godišnje bace i unište robu vrednu 630 miliona evra, a Nemci čak sedam milijardi. Recimo, Amazon svu vraćenu robu odbacuje, čak i onu koju kupac vrati u neotpakovanoj ambalaži.

Njima, Alibabi, nemačkom Zalandu ili Otu, ovo je jeftinija opcija, nego da plaćaju radnike da otvaraju pakete i proveravaju. Donji veš i sredstva za higijenu se obavezno uništavaju.

Video: Naručio majicu, dobio haljinu: Ovo su najveći horori onlajn kupovine

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • ?????

    Ludilo je za ludake i nista vise petak kao i svaki petak.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke