Koja hrana je drastično poskupela tokom krize u celom svetu? Cene dostigle šestogodišnji maksimum
Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su nagli međugodišnji rast u novembru, i tako su dostigle skoro šestogodišnji maksimum, pri čemu je indeks na mesečnom nivou ostvario najoštriji skok od jula 2012. godine, prema novom izveštaju agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Prema podacima, indeks svetskih cena hrane je uzleteo prošlog meseca za 3,5 posto na 105 poena u odnosu na 101 bod u oktobru. Ovo je najviši nivo FAO indeksa od decembra 2014, koji prati mesečne promene cena u korpi pet elementarnih proizvoda - žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera.
Izveštaj objavljen na zvaničnoj internet stranici ove agencije UN, sa sedištem u Rimu, pokazuje da su cene biljnog ulja prednjačile s rastom od čak 14,5 odsto, u odnosu na prethodni mesec, usled skoka cena palminog ulja. Cene žitarica su skromnije povećane, za 2,5% na mesečnom nivou, mada su za skoro 20% iznad prošlogodišnjeg nivoa.
Pšenica je poskupela zbog "smanjenih procena žetve" u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne.
Meso i mlečni proizvodi su zabeležili porast cena od po 0,9 odsto u odnosu na oktobar. U poređenju sa novembrom 2019, cene mesa su pale za 13,7 odsto, ali su na mesečnom nivou poskupele i govedina i ovčetina i svinjetina, napominje FAO.
Zbog potencijalnog manjka globalne proizvodnje šećera, usled loših izgleda za rod u Evropskoj uniji, Rusiji i Tajlandu, cene ove namirnice su porasle za 3,3 procenta. Indeks mlečnih proizvoda popeo se za 0,9 odsto na najviši nivo u poslednjih skoro 18 meseci, delimično podstaknut jačanjem cena maslaca i sira.
FAO navodi da se pandemija kovida-19 pokazala kao "značajan generator globalne prehrambene nesigurnosti", jer rast cena predstavlja dodatno opterećenje onima čiji su prihodi pali zbog krize.
"Pandemija pogoršava i intenzivira ionako krhku situaciju koju uzrokuju sukobi, štetočine i vremenske neprilike, poput nedavnih uragana u Centralnoj Americi i poplava u Africi", dodaje FAO. Ističe i da je za 45 zemalja, od kojih su 34 u Africi, i dalje potrebna spoljna pomoć kako bi obezbedile dovoljno hrane.
Video: Naša sećanja, naši ukusi, naši proizvodi, naša Srbija: Ovo je čuvarkuća garancija kvaliteta
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nije vise ko sto je bilo
Ma sve je poskupelo da to nije normalno. Jednostavno inflacija koja je obezvredila kupovnu moc ljudi i sta za svoj novac dobijes generalno gledano , koliko puta sam na kasi i pitam se zasta dajem tolike pare , sramota me da vratim i ponos sve proguta jer mi je zao da dam pare nisam budala jel to toliko ne vredi,a i ne treba mi da talozim ko hrcak ali se nakupi kad dodjes na kasu.I to nije nesto da izvoljevam vec jednostavno tako , nekad si za $200.00 mogao dvoje kolica da kupis , i?da ti traje 3 nedelje,danas za$ 200.00 6-7 kesa za 2 nedelje i to je to.Od mesa govedina je najskuplja i pileca prsa. Od povrca recimo paprika a mi ne cenimo našu kako bi trebali,za kakav skart iz Meksika na zapadu treba da izdvojis za kilo $10.00-11.00....Svinjetina od mesa je najjeftinija.Kako li narod u Srbiji prezivljava da mi je znati.
Podelite komentar