Tamna strana dostave: Da li popularne aplikacije podstiču restorane da prave lošiju hranu?

Foto: Shutterstock

Deluje kao da su se popularne aplikacije za dostavljanje hrane iz restorana pojavile odjednom i napravile pravi bum na tržištu, posebno u doba pandemije. U tome im dobrim delom pomažu influenseri koji ih masovno reklamiraju na društvenim mrežama.

Teme za vas

Dostava hrane je, inače, postala učestala praksa mesecima unazad, posebno u zemljama u kojima uslužni objekti ne rade uopšte, kao na primer u Nemačkoj. Tačnije, ne rade kafići i ne možete sedeti u restoranima, ali možete preuzeti robu "za poneti". Aplikacije glavnih dostavnih servisa prepune su akcijskih ponuda.

Verovatno vam sa svih strana "iskaču" njihove reklame, što pomalo i budi sumnju u kvalitet usluge, ali i proizvoda. To nije slučaj samo kod nas, već i u susednoj Hrvatskoj, gde su dve aplikacije naročito popularne, kao i kod nas. Ali, postavlja se pitanje kakvog je kvaliteta hrana ako je sve na ogromnom popustu?

To su aplikacije koje donose hranu na kućnu adresu iz bukvalno svake kuhinje: od lokala s burgerima do hotela. Kupci su zadovoljni jer dobiju omiljene obroke "na noge", i još plate dosta jeftinije. Ipak, malo kome prođe kroz glavu kako su neka jela čak 20 ili 30 odsto jeftinija u odnosu na "realne" cene iz menija?

Da li je reč o "dilu" između vlasnika restorana i firmi za dostavu?

Sigurno je da i jedni i drugi ovu napetu godinu žele da završe kako dolikuje. Vlasnici ugostiteljskih objekata žele da opstanu na tržištu, po cenu operativnog gubitka. Žele da sačuvaju brend, dok ne dođu bolja vremena. Ovi drugi hoće brzu zaradu i, zapravo, ne razmišljaju o kvalitetu hrane koju dostavljaju, jer "ne stoje" iza nje.

U regularnim okolnostima, restorani dostavnim servisima plaćaju 20 do 30 odsto od svojih cena. Recimo, ako ste naručili picu koja košta oko 1.000 dinara, u proseku 200 do 300 dinara ide ovim servisima čije nam reklame "iskaču" non-stop.

Foto: Pixabay.com

Ako aplikacija tu cenu (1.000) snizi za 20 odsto, novu cenu plaćaju jednako i dostavni servis i restoran. To znači da ugostiteljski objekat od pice koja košta 1.000 dinara, prvo mora da oduzme do 300 dinara za uslugu, i još neki dinar za akciju.

Dakle, restoran picu od 1.000 dinara, zapravo, prodaje za skoro dvaput manje para. Da bi mogao to da iznese, a da ne bude na ivici bankrota, on svesno ulazi u gubitke i smanjuje "food cost". Ukratko, možda pica koju ste poručili baš i nije ona "prava pica".

Ovakav sistem rada između restorana i firmi za dostavu često rezultira time da restorani prave manje kvalitetne proizvode, odnono koriste lošije sastojke. Slične stvari na kraju možete naći u obližnjim marketima, u smrznutom pakovanju.

(Telegraf Biznis)