Šta se krije iza poskupljenja goriva u Nemačkoj? Rast troškova zbog CO2 "trpe" potrošači

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Nemačka je jedna od zemalja koja se zalaže za brži prelazak nacije na e-vozila ili hibride, odnosno cilj je da na ulicama ne bude, ili bude što manje, benzinaca i dizelaša u narednim godinama.

Teme za vas

Tako je od nove, 2021. godine, benzin na nemačkim pumpama poskupeo, za oko 20 centi po jednom litru. Nije isključeno da će se povećanja cena nastaviti, u nastojanju Vlade Nemačke da više brine o okolini.

U Minhenu je litar Super E10 goriva 31. decembra 2020. koštao 1,19 evra, a juče - 1. januara 2021. - cena je iznosila 1,39 evra po litru. Slično je i sa dizelom: cena je sa 1,09 skočila 1,26 evra.

Nove mere vlade te zemlje predviđaju vraćanje poreza na dodatnu vrednost za gorivo, na stari nivo od 19 odsto, što je jedan od razloga za poskupljenje. Takođe, drugi razlog je tzv. CO2 pravilnik o ceni goriva.

U kojoj meri će se povećanje cene naftnih proizvoda pumpe preneti na mušterije - zavisi od tržišne utakmice. U regionima sa manjim brojem pumpi ili na auto-putevima, na klijente se prebacuje najviši iznos, i tako je došlo do poskupljenja od 20 odsto.

Peter Altajmer, nemački ministar privrede, kaže da je ovo samo početak, jer se dalje iz godine u godinu planira rast cene sertifikata za tonu CO2. Za 2021. predviđena je cena od 25 evra, za 2022. od 30 evra, a za godine koje slede - 35, 45 i 55 evra.

Sertifikat dozvoljava naftnoj industriji emisiju od jedne tone CO2, a povećanje tih troškova koncerni prebacuju na potrošače.

(Telegraf Biznis)