Pojavio se model koji je zasenio radnu nedelju od 4 dana: Da li više odgovara i šefu i radniku?

Foto: Pixabay

Dobar deo radnika širom sveta radi na daljinu skoro godinu dana, i svet je donekle prihvatio taj novi model poslovanja. Međutim, i dalje se postavlja pitanje šta će biti kada pandemija prođe?

Teme za vas

Neki se raduju povratku u kancelariju, dok drugi negoduju, jer su navikli na rad iz udobnosti svog doma i neke privilegije koje dolaze s njim (npr. ušteda vremena i novca za hranu na poslu).

Ipak, sve će na kraju zavisiti od poslodavca, menadžmenta, uz delimično uvažavanje želja radnika. Dugo se priča i radnoj nedelji od četiri dana, odnosno o kraćem radnom danu - šest ili sedam sati rada, umesto osam.

BBC piše ovih dana da neke kompanije nameravaju da se vrate starom ritmu kada sve prođe, dok druge razmišljaju o alternativnim rešenjima: jedno od njih je model "3-2-2" koji podrazumeva odlazak na posao tri dana u nedelji, zatim dva dana rada od kuće i dva slobodna dana.

Ovde je fokus na fleksibilnosti jer zaposleni mogu bolje da naprave raspored i balansiraju svoj život. Naučili su da je cene tokom pandemije, i žele da je bude više u budućnosti, kažu stručnjaci. Ovaj model bi najpre mogao da postane praksa nakon krize, u odnosu na druge radne strukture, jer i dalje obuhvata 5 radnih dana u nedelji.

Sve zavisi od kompanije

Budući da radno vreme ovog tipa nije predviđeno zakonom, svaka firma zadržava pravo da organizuje radno vreme kako želi. Naravno, u skladu sa predviđenih 40 sati rada nedeljno i/ili dodatno plaćenim prekovremenim radom.

Recimo da bi model "3-2-2" najpre mogle da prihvate velike kompanije, sa stotinama ili čak hiljadama radnika. U takvim kolektivima je izazovno održavati distancu i voditi računa o higijenskim merama.

Foto: Unsplash

Ali, poenta je, kažu eksperti, da će kompanije sve više uvažavati prava i želje radnika, jer se ispostavilo da je šefovima važno njihovo blagostanje. Ako su radnici produktivni i u radu na daljinu, zašto to ne bi bio princip rada barem dva dana u nedelji?

Sa druge strane, dok je pomenuti koncept iznedrila korona, sistem rada od četiri dana u nedelji nije nov, ali nije ni tako sjajan kako deluje. Taj predlog postoji 50-ak godina unazad, i sa razlogom nije zaživeo svuda. Ili su se radnici previše opuštali tokom tri dana odmora, ili bi radili više od 8h dnevno, kako bi nadomestili izgubljeni dan.

Novi Zeland kao "predvodnik"

Ova zemlja se po mnogo čemu istakla tokom pandemije, a posebno je svet "kupila" novozelandska premijerka Džasinda Ardern, koja je predlagala radnu nedelju od 4 dana.

Džasinda Ardern / Foto: Tanjug/AP

Logika koja je stajala iza toga je sledeća: ljudi bi imali više vremena za sebe i porodicu, odnosno za putovanja unutar zemlje; te posete bi oporavile domaći turizam i vratile novac u ugroženi budžet, budući da stranih turista nije bilo.

Krajem prošle godine, "Unilever New Zealand" je uveo četvorodnevnu radnu nedelju. "Naši zaposleni rade 80 odsto radnog vremena, a primaju stopostotnu platu i isto toliko su produktivni", rekao je Nik Bengs, direktor kompanije na Novom Zelandu.

Takođe je naveo da ne postoji opšta forma, već da radnici biraju kada žele da su slobodni. Prema njegovim rečima, svrha je stvaranje novog načina razmišljanja o produktivnosti, kao i podsticanje fleksibilnosti i boljeg zdravlja.

(Telegraf Biznis)