Da li Tara postaje drugi Zlatibor? Proveravali smo šta sme da se gradi na planini i ko radi ilegalno

Pre nekoliko dana služba nadzora JP "Nacionalni park Tara" registrovala je više slučajeva "divlje gradnje" vikend objekata, u periodu od novembra 2020. do fabruara 2021. godine.

Gradnja je nastavljena uprkos opomenama, a onda su pomenute nadležne službe podnele krivične prijave protiv svakog od pojedinačnih investitora, ponaosob.

Rast gradnje u skladu je sa trendom koji je zavladao u Srbiji sredinom 2020, nakon što je pandemija uzela maha, a ljudi su želeli da se "sklone" iz grada, od gužve i virusa kovid-19.

O čemu se zapravo radi? Proveravali smo da li Tara postaje "drugi Zlatibor" i kako to može da se spreči

Telegraf Biznis je ranije pisao kako bi kuće na domaćim planinama trebalo da izgledaju, ili bolje rečeno - na koji način moraju biti podizane. To se naročito odnosi na Taru, najmanje "urbanizovanu". Ta planina je simbol netaknute prirode, ali problem s ilegalnom gradnjom sada već poprima veće obime.

- Planina Tara, odnosno nacionalni park, jedna je od najposećenijih turističkih destinacija, a poslednjih 15 godina popularnost konstantno raste. Samim tim raste i interesovanje za izgradnju različitih objekata. Još od 2006. godine za veći deo Tare su izrađeni Planovi generalne regulacije, koji definišu gde je dozvoljena gradnja, a ustanovljena su i pravila i način gradnje objekata - objašnjava  za Telegraf Biznis Ranko Milanović, dipl. turizmolog i rukovodilac Službe informisanja, prezentacije i turizma preduzeća "Nacionalni park Tara".

Koje su inicijative za sprečavanje rastuće gradnje bez dozvole?

Prema rečima našeg sagovornika, postoji i Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog parka Tara koji, između ostalog, definiše i pravila oko gradnje. Dakle, prilikom gradnje bitno je držati se postojećih planskih dokumenata, a uloga JP "Nacionalni park Tara" je da kontroliše sprovođenje aktivnosti u parku, u saradnji sa nadležnim inspekcijama.

Masovna gradnja vikendica

Nakon opomena usledile su tužbe, kao trenutno, očigledno jedini način da se sačuva Tara.

- Postoji nekoliko vikend zona u okviru parka. To su: Kaluđerske bare, Račanska šljivovica, Sokolina, Osluša, Mitrovac i Zaovine. Zone gradnje su definisane tako da ne ugrožavaju prirodne i kulturne vrednosti, a problem predstavlja gradnja mimo tih zona ili gradnja objekata u većim gabaritima od dozvoljenih, kao i izgradnja objekata koji se vizuelno ne uklapaju u ambijent - ističe naš sagovornik.

Nije samo estetika ono što je važno i na čemu se insistira, već gradnja velikih objekata i kompleksa dovodi do promene mikroklimatskih uslova i ugrožavanja staništa određenih vrsta.

Kako nam otkriva, trenutno najpopularnije lokacije su jezero Perućac i Zaovine, odnosno Sekulić, za koje je izrada urbanističke dokumentacije u toku. Najčešće su u pitanju vikend objekti.

- Tip gradnje zavisi od tipa i namene konkretnog objekta, ali je generalno pravilo da se gradi u okviru postojećih i planiranih građevinskih područja u skladu sa arhitekturom podneblja. Dakle, planinski stil, inspirisanom tradicionalnim graditeljstvom područja, sa prirodnim materijalima i u volumenima koji su primereni strukturi ambijenta, morfologiji, biljnom pokrivaču... - navodi Milanović za Telegraf Biznis.

I zaista, planinske kuće su prepoznatljive po tome što imaju elemente drveta i kamena. Kosi krovovi, pokrivač od šindre ili crepa, pastelne boje na fasadi i prirodni materijali, to je ono što bi ubuduće morala da ima svaka kuća na Tari. Ali, kako je u praksi?

Planinska kuća mora da ispuni ove zahteve

- Novim prostornim planom preovladala je težnja da se akcenat stavi na tradicionalno graditeljsko nasleđe ovog prostora, uz obaveznu upotrebu prirodnih materijala. Na primer, novina je da se na objektima ne dozvoljava potpuno malterisanje fasade, njen malterisani deo može biti samo 50 odsto ukupne površine, dok ostatak mora biti drvo ili kamen. Uslov je, takođe, bela boja ili svetli tonovi pastelnih nijansi na malterisanim delovima, kao i isti ton ukoliko se grade grupacije objekata - kaže nam Ranko.

Dakle, gradnja treba da bude u skladu sa klimatskim uslovima i tradicijom ovog područja, za vikend objekte obavezna je primena pre svega kamena, drveta, zatim kosi krov i pokrivač od šindre, crepa ili imitacije šindre, čime će se očuvati ambijentalne vrednosti područja i formirati jedinstveni karakter prostora, odnosno "duh mesta", dodaje.

Delovi zgrade, njen strukturni oblik i izgled (prozori, strehe, dimnjaci, tremovi) trebalo bi da budu u duhu dinarske brvnare "osaćanke", koja je na ovom području dala svoj doprinos narodnoj arhitekturi i graditeljskom nasleđu... Krovovi su zbog klimatskih uslova kosi (nagiba 45-60 stepeni), ali strehe imaju blaži nagib od krovova.

Koliko je beg u prirodu "naštetio" Tari?

Činjenica je da se masovno traže placevi, a rastu i cene. Da li je nalet domaćih turista na neki način "omeo" ovu planinu? I koliko ove godine u proseku košta jedan plac srednje veličine, a koliko je koštao pre?

Milanović kaže da je 2020. godine, usled pandemijske situacije, donela drastičan porast broja posetilaca, i samim tim novi talas potražnje za nekretninama, odnosno izgradnjom novih objekata. Ipak, ne otkriva nam tačne cene, jer kaže da one variraju u odnosu na potražnju, te da zavise od lokacije i drugih faktora.

JP "Nacionalni park Tara" je upravljač ovim zaštićenim područjem i u radu se rukovodi zakonskim i planskim aktima. Glavni cilj im je, kaže Milanović, da upravljaju područjem na takav način da se ne ugroze njegove temeljne vrednosti, a da se podstakne razvoj ekološki prihvatljivih delatnosti.

- Naravno, govorimo o području gde ljudi žive i s toga je uvek potreban određen kompromis između zahteva za zaštitom prirode i zahteva za upotrebom resursa. Ova "kompromisna rešenja" su uglavnom integrisana u zakonska i planska dokumenta - objašnjava.

Iako je važno podsticati ruralni turizam, lako se može desiti da takva mesta izgube smisao, odnosno epitet "ruralno", koji ih krasi. Planine s razlogom nisu urbanizovane, a svedoci smo da se u našoj zemlji poslednjih godina njihov izgled prilično narušava. Naširoko se priča o Zlatiboru, koji je postao mali grad.

Ostaje pitanje ima li mesta "komercijali" tamo gde je planina, i gde je granica? Lokalne samouprave mogu da zarade od investitora i rastućeg turizma, ali kolika je cena koju kasnije plate?

Šta nam govore zone zaštite?

- Komercijalne aktivnosti ne moraju nužno biti loše. Važno je da se razvijaju aktivnosti koje su u skladu sa zahtevima očuvanja prirode, a upravo ovakve usluge i aktivnosti dižu cenu lokalnim proizvodima. Bitno je da se ne ide ka masovnom turizmu, odnosno da sve aktivnosti budu održive - smatra sagovornik Telegraf Biznisa.

Sa manjim ili većim razlikama, zaštićena područja se najčešće zoniraju u 3 zone zaštite, dodaje.

Prva zona podrazumeva striktnu zaštitu, druga zona podrazumeva korišćenje područja za određene namene koje su u skladu sa zaštitom prirode i treća zona se odnosi na najliberalniji režim korišćenja i izgradnju infrastruktutre u funkciji turizma.

- Trend u svetu je da se povećava udeo površina u prvoj zoni zaštite i da se svi veći kompleksi i turistički objekti lociraju u rubnim delovima ili van granica zaštićenog područja. Naravno, lokalno stanovništo uživa određene beneficije - objašnjava nam Ranko, odgovarajući na pitanje o praksama koje se primenjuju u svetu.

Da bi svako područje zadržalo svoj smisao, mora postojati urbanistički plan. Šta podrazumeva onaj koji se odnosi na planinu?

- Urbanistički planovi se rade na osnovu Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Tara: sama pravila i uslovi gradnje zavise od lokacije tipa i namene objekta. Pravila nisu unformna u celoj Srbiji, tj. funkcionišu na istom principu, ali se prilagođavaju uslovima lokalne sredine - zaključuje Milanović.

(Telegraf Biznis)