U Srbiji bez posla 321.000 ljudi: Dobar deo mladih niti radi, niti studira

Foto: Pixabay

U četvrtom kvartalu prošle godine broj zaposlenih iznosio je 2.920.900, a broj nezaposlenih 321.000. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,7 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,9 odsto.

Teme za vas

Prema podacima Ankete o radnoj snazi stopa zaposlenosti je ostala nepromenjena, dok je stopa nezaposlenosti neznantno povećana, za 0,2 procentna poena, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine.

Međugodišnji pad broja zaposlenih iznosi 17.400, dok međugodišnji rast broja nezaposlenih iznosi 6.900. Istovremeno, broj stanovnika starosti 15 i više godina smanjen je za 30.200, a kontingent neaktivnog stanovništva manji je za 19.800. U okviru ukupne zaposlenosti došlo je do smanjenja neformalne zaposlenosti za 31.900, dominantno u poljoprivredi.

Najveći rast broja zaposlenih u okviru formalne zaposlenosti zabeležen je u sektorima delatnosti Informisanje i komunikacije (+17.200) i Prerađivačka industrija (+13.500).

Pad zaposlenosti zabeležen je kod lica sa najnižim nivoom obrazovanja (-30.900), dok je broj zaposlenih sa srednjim i visokim obrazovanjem porastao za 13.500. Zaposlenost je smanjena u populaciji od 15 do 34 godine starosti (-39 200), dok je kod populacije starije od 35 godina zaposlenost povećana za 21.800.

U muškoj populaciji nezaposlenost je povećana za 8.100, a broj nezaposlenih žena manji je za 1.200. Najveći rast zaposlenosti (+16.400) uz smanjenje nezaposlenosti (-3.600) zabeležen je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Foto: Shutterstock

U Regionu Južne i Istočne Srbije došlo je do istovremenog smanjenja zaposlenosti (-12.100) i nezaposlenosti (-6.100). U Beogradskom regionu zabeležen je najveći pad zaposlenosti (-18.000) uz najveći rast nezaposlenosti (+9.800). U Regionu Vojvodine zaposlenost je smanjena za 3.600, dok je nezaposlenost povećana za 6.800.

Tzv. NEET stopa, odnosno udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji niti rade, niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih, u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosila je 17,6%, što predstavlja povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Do porasta broja nezaposlenih u četvrtom kvartalu, u odnosu na treći kvartal 2020. godine, došlo je usled „vraćanja“ lica iz kontingenta neaktivnih u kontingent nezaposlenih i, manjim delom, usled smanjenja zaposlenosti.

Naime, od uvođenja vanrednog stanja, krajem prvog i početkom drugog kvartala  2020. godine, pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja koronavirusa su, prema definicijama Međunarodne organizacije rada – MOR, smatrani neaktivnim, a ne nezaposlenim.

Rad od kuće u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosio je 9,2 odsto, što je za 0,1 odsto. manje u odnosu na treći kvartal 2020.

(Telegraf Biznis)