Ovih 6 zemalja imaju najviše rezervi litijuma na svetu

 ≫ 
  • 1
The Salar de Uyuni salt flat in Bolivia, Salar de Ujuni Foto: Shutterstock

Rastuće interesovanje za litijum poslednjih godina ima za posledicu znatno povećanje najvećih svetskih rezervi, kako se ubrzavaju istražne aktivnosti. Prema Američkom geološkom zavodu (USGS) i podacima iz 2019, globalno postoji oko 80 miliona tona identifikovanih rezervi od te godine.

To je gotovo 30% više u odnosu na godinu pre toga. Litijum je ključna komponenta baterija i druge elektronike koja je sve češća u svetu - posebno u slučaju punjivih litijum-jonskih baterija koje se koriste u proizvodnji električnih vozila, kao i u slučaju većeg skladištenja baterija.

S obzirom na to da će se ovi proizvodni trendovi ubrzati tokom narednih godina, kako se ubrzava tranzicija energije, interesovanje za srebrno-beli metal će i dalje rasti, a analitičari očekuju da se globalna potražnja više nego udvostruči do 2024.

Litijum se može vaditi na različite načine, u zavisnosti od tipa ležišta - obično ili solarnim isparavanjem velikih bazena sa slanom vodom ili ekstrakcijom rude spodumena iz tvrde stene. Nekoliko inovativnih tehnologija se takođe razvija da bi se uspostavili novi, efikasniji načini ekstrakcije metala.

Ovo su zemlje bogate litijumom:

Jedna trećina ovog metala iz "trougla" Latinske Amerike pripada Boliviji (1), koja poseduje 21 milion tona. Na svetskom planu, ova država poseduje najviše rezervi litijuma. Tačnije, tamo je koncentrisano 25%, uzimajući u obzir celu planetu, ali to ne znači da ih i koristi u maksimumu.

Na drugom mestu je Argentina (2), sa 17 miliona tona litijuma. Reč je o ogromnim površinama soli, gde je solarno isparavanje bazena sa slanom vodom tehnika koja se koristi za izdvajanje litijuma. U poslednje vreme, mnoge kompanije su zainteresovane za ulaganje u argentinsku industriju litijuma.

Na globalnom planu, Čile (3) zauzima treću poziciju, sa 9 miliona tona. Za razliku od druge dve zemlje Južne Amerike, koje sa njim čine litijumski trougao, Čile je uspeo da razvije plodnu rudarsku industriju metala - i 2019. godine imao je daleko najveće svetske rudarske rezerve, ukupno 8,6 miliona tona.

Litijumom su bogate i SAD (4) koje beleže 6,8 miliona tona cenjenog metala. Ipak, proizvodna aktivnost u zemlji je minimalna. U 2019. godini bila je samo jedna aktivna američka operacija - projekat vađenja salamure u državi Nevada. Amerikanci, zapravo, većinu uvoze upravo iz Argentine i Čilea.

Bivši predsednik Donald Tramp preduzeo je korake da pojača domaću proizvodnju strateških resursa poput litijuma 2020. godine, usled zabrinutosti za mineralnu sigurnost i zbog dominacije u lancu snabdevanja, pre svega kada je reč o rivalima kao što su Kina i Rusija.

Na petom mestu je Australija (5) sa 6,3 miliona tona. Iako nije pri vrhu liste, ova zemlja je bila ubedljivo najveći svetski proizvođač litijuma u ​​2019, sa 42.000 tona samo te godine. To je značajna razlika u odnosu na drugoplasirani Čile, koji je pretprošle godine proizveo 18.000 tona.

Litijum Foto: Shutterstock

Vađenje litijuma u Australiji uglavnom dolazi iz rudnika tvrde stene spodumena - rude koja sadrži visok nivo litijuma, kao i aluminijuma. Rudnik litijuma Greenbushes u zapadnoj Australiji - naplaćuje se kao najveći svetski projekat za vađenje ovog obećavajućeg metala. U 2019. godini izvoz litijuma iz Australije iznosio je skoro 1,6 milijardi dolara, pri čemu je većina trgovine išla u Kinu.

Na poslednjoj poziciji je Kina (6), koja ima 4,5 miliona tona ukupnih rezervi litijuma. U 2019. ta zemlja je proizvela 7.500 tona metala - treći najviši nivo u svetu. Takođe je najveći svetski potrošač litijuma, pre svega zbog obima proizvodne industrije potrošačke elektronike i baterija koje se koriste u električnim vozilima.

U pogledu lanca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, podaci BloombergNEF-a sugerišu da Kina kontroliše 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenata. Zbog visoke stope potrošnje, Kina takođe uvozi veći deo litijuma, kao dodatak domaćoj proizvodnji.

Video: Brod blokirao Suetski kanal: Ugrožena svetska ekonomija

(Telegraf Biznis)

Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>