• 0

Amazon i Epl dobijaju na sudu, ali do kad? I Nemačka počela da stvara poreske oaze

Cilj je da nivo globalnog poreza bude 25 odsto

  • 0
Jeff Bezos, Džef Bezos

Džef Bezos / Foto: Tanjug/AP

Pandemija je ispraznila državne blagajne i istovremeno napunila džepove međunarodnih internet koncerna. Nevladina organizacija "Action Aid" pokrenula je inicijativu za uspostavljanje globalnog poreza, i šansa ovaj put barem postoji.

O tome piše DW u članku pod naslovom "Dolazi vreme da i globalni igrači plate porez". Prema računici "Action Aid", globalni porez bi obezbedio oko 26 milijardi evra više u državnim kasama za škole, vrtiće, saobraćajnice ili za vakcine i nove bolnice.

To bi bilo dovoljno za vakcinisanje svih stanovnika planete, a te milijarde bi trebalo da stižu svake godine - i to samo od poreza od najvećih globalnih tehnoloških divova: koncerna Gugl, Epl, Fejsbuk, Amazon i Majkrosoft.

"Čitav sistem ubiranja poreza više ne funkcioniše, treba nam globalna reforma poreza", sažima Anders Dahlbek upravo predstavljeno istraživanje "Action Aid", koji se u toj nevladinoj organizaciji bavi pitanjem poreza.

Ovaj nalaz stiže u danima kada tehnološki divovi slave, ne samo zbog rekordnih prihoda u doba pandemije, nego i zato što su im sudovi dali za pravo u njihovoj potrazi za "rupom u poreskom zakonu".

Evropska komisija je pred sudom u Luksemburgu od Amazona tražila doplatu poreza, ali je sud EU prošle nedelje presudio u korist - Amazona. Slično je prošao i proces protiv Epla zbog neplaćanja poreza u Irskoj. I tu je EU ostala praznih džepova, ali sada taj slučaj iznosi pred Evropski sud.

Realnost u plaćanju poreza je još bizarnija: poreznici u Luksemburgu su Amazonu, koji tamo ima evropsko sedište, čak odobrili povraćaj 56 miliona evra poreza, iako je Amazon u pandemiji povećao promet za čitavu trećinu na oko 42 milijarde evra.

Andres Dahlbek upozorava da sve to pogađa i razvijene i zemlje u razvoju - siromašne zemlje možda još više, pogotovo kad moraju da saniraju posledice pandemije. "Action Aid" u svom izveštaju predlaže jednostavno rešenje: globalni porez od 25 posto.

Amazon kompanija logo

Foto: Tanjug/AP

Ako je očigledno da je neki koncern platio manje jer je promet "oprao" u nekoj poreskoj oazi - što se vidi već i iz godišnjeg bilansa koncerna, onda neka ostatak doplati u državi u kojoj mu je sedište. Inicijativa dolazi u dobro vreme jer se za nju konačno zalaže i nova američka vlada.

Ovog aprila je Džo Bajden predložio Evopskoj uniji da zajednički "prekinu ovo takmičenje s niskim porezima u celom svetu". Američko ministarstvo finansija govori o stopi od 21 posto, ali već sama ideja prava revolucija. Berlin i Pariz su smesta rekli da su "za".

Najbitnije je da se nađe rešenje koje bi imalo isti stepen dejstva kakav imaju i ti koncerni - dakle globalno. "Za to je, naravno, potrebna kritčna masa. Tu svakako treba da budu SAD, Kanada, zemlje EU i, nadajmo se, barem neke veće zemlje Azije. To su mesta gde koncerni imaju svoja sedišta", kaže Dahlbek.

Problem je u suštini u temeljima poreskog sistema: on se utvrđuje na nivou pojedinačne države ili čak regije, pa tako u samoj Nemačkoj postoje zajednice koje stvaraju svoju vlastitu "poresku oazu".

S druge strane su koncerni koji ne poznaju nikakve granice i imaju dovoljno novca da angažuju vrhunske poreske stručnjake koji će naći "rupu" u baš svakom zakonu i propisu kojom bi mogle da "otplove" njihove milijarde.

Epl, JPMorgan, Banka Amerike

Foto: Tanjug/AP

"Dabl Ajriš" ili "Dač Sendvič" se običnim ljudima čine kao stavke na jelovniku nekog restorana, ali to su poreski trikovi za koje treba nekoliko stranica da bi im se objasnila samo osnovna načela koja su po pravilu prilično legalna. Barem po postojećim zakonima.

Dok je to u razvijenim zemljama pitanje bitno većeg kvaliteta života i socijalne sigurnosti njihovih građana, za siromašne zemlje je to životno pitanje. Neke zemlje Afrike, poput Nigerije, Kenije ili Sijera Leonea "krpe" svoje poreske propise i od međunarodnih tehnoloških koncerna traže određene naknade za pojedine usluge - na primer za striming ili za pristup društvenim mrežama.

Takozvani Digital Servis Porez se, po saznanjima OES S-a, ubire već u četrdesetak zemalja sveta. I Indija prati promet koji takve globalne kompanije ostvaruju u toj zemlji. Ako taj promet premašuje određeni iznos, onda treba da se plati porez i u Indiji. Zvuči jednostavno - ali nije.

Takvi propisi su na ivici onoga što propisuje Svetska trgovinska organizacija i drugi međunarodni sporazumi o slobodnoj trgovini. Neki od tih poreza čak jasno krše ono na šta su se države obavezale.

"Države u kojima se obavlja privredna aktivnost imaju pravo da ubraju porez", tvrdi aktivista Ekšen Ejda. Na dodatu vrednost - da. Ali, na prihod zapravo nemaju, jer to je srž sporazuma protiv dvostrukog oporezivanja da bi se podstakla međunarodna aktivnost. Ta odstupanja "u kućnoj radinosti" od postojećih propisa mogu skupo da koštaju pojedine zemlje - sankcija, globa i kazna.

Jedino rešenje je opet međunarodni dogovor, a tu i Dahlbek priznaje da će se do njega teško doći u skorije vreme. Ipak, stvari se menjaju, a prazne državne blagajne zbog pandemije su dodatni motiv političarima da malo bolje razmotre dobit tih globalnih koncerna.

Do nekog sporazuma bi moglo doći već ovog leta, naročito zahvaljujući inicijativi Vašingtona. Ne treba imati iluzija da će Amazon, Gugl i njima slični učiniti sve što mogu da spreče globalni porez - a čak i ako do njega dođe, njihovi vrhunski poreski stručnjaci će upregnuti svu silu da i u njemu nađu "rupu" kako bi se porez mogao "optimizovati".

Video: Evo ko su najbogatije žene na svetu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke