Stvoren u inat Turcima: Nije nastao u Francuskoj kao što mislite, a evo zašto važi za skupo pecivo

Foto: Shutterstock

Iako nacionalni proizvod Francuske, kroasan je nastao u Austriji, i to "u inat" Turcima. Ta priča je, zapravo, vrlo interesantna: davne 1683. godine Beč je bio pod opsadom Turaka, mada su uprkos teškoj situaciji - pekare radile punom parom.

Teme za vas

Jedan od radnika pekare je začuo sumnjive zvuke i alarmirao stražu, a onda je otkriveno da se ispod Beča kopaju tuneli. Napad Turaka je sprečen, te je stoga, u znak pobede, pekar napravio pecivo u obliku polumeseca - simbola koji se nalazi na zastavi Turske.

Zato se za svaku vrstu kroasana koristi izraz "bečko pecivo", i rado se konzumira u toj zemlji, posebno uz kafu, mada se svakako odomaćio u Francuskoj. Ali, tek nekoliko vekova kasnije. Naime, nostalgična Marija Antoaneta je kuvarima dala instrukcije da naprave "bečko pecivo".

Sam izraz "kroasan" na francuskom jeziku znači polumesec. Zanimljivo je i to da se pogrešno interpretira njena izjava: "Ako nema hleba - dajte im kolače", jer je ispravno: "Ako nema hleba - dajte im kroasane".

Dakle, ovo slatko-slano pecivo se sa dvora "spustilo" i među obične građane, ali je zadržalo svoju reputaciju. I danas je prilično skupo u svim evropskim poslastičarnicama i pekarama, iako je običnog sastava, lagano i vazdušasto. Više se vezuje uz ritual, nego što bi jedan kroasan mogao da vas zasiti.

Ipak, ako ostavimo po strani "priče sa dvora", situacija u realnosti je ovakva. Austrijski oficir Augustin Zang je zbog jedne Francuskinje krenuo putem Pariza, a kako bi sebi obezbedio egzistenciju - otvorio je malu pekaru, u kojoj je prodavao pecivo slično današnjem kroasanu.

Foto: Shutterstock

Puter, čokoladno punjenje, dame u Šanelu

Širom Grada svetlosti osvanuli su plakati gde se reklamira ovo pecivo, za koje se zainteresovala i pariska buržoazija. Posuto šećerom i obogaćeno bademima - neodoljivo je asociralo na Orijent. Ali, francuska kultura je, potom, "umešala prste" te je obično testo zamenjeno lisnatim, a sam kroasan je postao otmeniji pekarski proizvod.

Osim tradicije i istorije kroasana, povezane i sa damama u Šanel kostimima, koje ispijaju jutarnju kafu i uživaju u "francuskoj poslastici", na cenu i renome utiču i sastojci poput putera. Opšte je poznato da puter diže cenu svakog proizvoda, u odnosu na margarin, a ni kroasan nije izuzetak.

Danas, kroasan više nije tako običan (mada nikada nije ni bio). Kombinuje se sa slanim sastojcima, kao što su šunka i sir, ali i sa čokoladom, bademima, suvim grožđem. Prilikom pravljenja kroasana koristi se prilično velika količina putera, "zaslužna" za taj puterast, a opet hrskavi ukus.

Zapravo, iako se recepti razlikuju, većina dobrih kroasana napravljena je od najmanje 25 posto putera. To ujedno sugeriše da ovo ukusno pecivo nije baš najzdravije jesti svaki dan, ali i da cena skače - kako skoči cena maslaca. S druge strane, cena putera ne raste "sama od sebe", već je povezana s povremenom nestašicom mleka.

Budući da se sir i kajmak smatraju prioritetom u odnosu na puter, onda on postaje skuplji kako nestaju zalihe mleka. I za kraj još malo luksuza: pre nekoliko godina u Londonu je prodata najskuplja poslastica "cronut" (kroasan-krofna), za čak 1.500 funti. Poslužena je sa specijalnim šampanjcem i listićima zlata.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)