Rad od kuće je doneo fleksibilnost, ali uzeo mnogo više: Može li ostati norma i posle pandemije?

Foto: Tanjug/AP

Rad na daljinu zaposlenima omogućava veću fleksibilnost u određivanju vremena i mesta rada, veću autonomiju, poboljšanu životnu ravnotežu radnog, a pritom se ne gubi vreme na putovanje do kancelarije.

Teme za vas

S druge strane, ovaj način rada često rezultira većim intenzitetom i dužim radnim vremenom, što dovodi do osećaja izolacije i negativno utiče na mentalno zdravlje ljudi. Takođe, postoji sve veća upotreba onlajn nadzora, čime se privatnost dovodi u pitanje, dok nedostatak prostora za rad i ergonomske opreme utiče na povećanje zdravstvenih rizika kod radnika na daljinu.

Ovo su glavni zaključci studije koju je zatražio Odbor za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL) Evropskog parlamenta. Istraživanje je za Parlament sprovelo Odeljenje za ekonomski, naučni i politički kvalitet života, na osnovu opsežnog pregleda literature, veb anketa, intervjua i pet studija slučaja u Finskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji i Rumuniji, piše Novac.hr.

Iako rad na daljinu i digitalni rad nisu novi fenomeni, pandemija je pogurala digitalizaciju i ovaj način rada u područjima u kojima su se prethodno slabo koristili. Prema podacima "Eurofounda", 36,5% radnika počelo je da radi od kuće tokom korone, u poređenju sa 15,8% pre izbijanja pandemije.

Iako se proširio na mnoga zanimanja i sektore, rad na daljinu i dalje je dominantan među visokoobrazovanim radnicima koji imaju vrlo razvijene digitalne veštine. Pokazalo se i da je, iako postoje mnogi potencijali smanjivanja diskriminacije u društvu, "rad na daljinu propustio da otvori tržište rada za društveno ugrožene stanovnike".

- Pandemija je dovela do ogromnog porasta rada na daljinu. Moramo se pripremiti na novu stvarnost. Rad na daljinu bi mogao pomoći osobama s invaliditetom u pronalasku posla. Zabrinuta sam zbog fragmentacije i individualizacije radne snage i podsticanja novih nejednakosti na tržištu rada, unutar onih koji mogu da rade na daljinu i onih koji to ne mogu - izjavila je evroparlamentarka Sindi Fransen (EPP).

Foto: Freepik

Rezultati studije pokazuju da, u većini zemalja EU, među radnicima od kuće ima više žena nego muškaraca, verovatno zbog vrlo visoke učestalosti skraćenog radnog vremena među ženama (75,2%). Jaz među polovima u radu od kuće među zaposlenima bio je najveći u Francuskoj, Hrvatskoj, na Malti, zatim u Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji, gde je učestalost među ženama bila dvostruko izraženija nego kod muškaraca

- Ne postoje sumnje da je rad na daljinu koristan. Ovakav način rada spasio je nebrojeno mnogo života, poslova i prihoda. Međutim, naši radnici plaćaju najvišu cenu. Oni se bore s izolacijom, premorenošću, slabošću, depresijom i izgaranjima. Moramo se suočiti s novom stvarnošću i osigurati sigurne i pravedne radne uslove - rekao je Aleks Agius Saliba (S&D) sa Malte.

Evroparlamentarci su upozorili da trenutno ne postoje jedinstvene regulative i implementacija rada na daljinu u EU, osim okvirnog sporazuma socijalnih partnera iz 2010, koji sadrži samo opšti pravni okvir i ne predstavlja pravno obavezujuće mere za države članice.

(Telegraf Biznis)