• 44

Samo u Srbiji građani tuže banke za ovu stavku: Koliko to košta i ko će na kraju sve to da plati?

"Mislim da je to ključni poslovni postulat, pa bi svi trebalo da budu jasni sa odgovorom. Na Kopaonik biznis forumu računali smo da bi ovaj problem mogao koštati banke i do 100 miliona evra", kaže sagovornik Telegraf Biznisa

  • 44
Laptop, finansije, devojka, konsultant, statistika, analiza, grafik, grfici, finansijki izveštaj

Foto: Shutterstock

Tužbe protiv protiv banaka, uglavnom zbog naplaćenih naknada za obradu kredita i naplaćenog osiguranja stambenih kredita kod NKOSK postao je širi problem od onog bankarskog. 

Poslednjih meseci mogu se videti reklame zalepljene po banderama i haustorima u kojima se pozivaju građani koji su uzimali kredite da se jave da tuže banke. Ovo je očigledno postao biznis i svojevrsni i za advokate.

Veliki broj tužbi je za mali iznos naplaćenih naknada, ispod 1.000 dinara, a sudski troškovi mogu dostići i 50.000 dinara. Ovo ne samo da pogađa banke, već i utiče i na efikasnost pravosuđa zato što su neki sudovi, a pre svega Osnovni sud na Novom Beogradu gde su sedišta skoro svih banaka, pretrpani predmetima.

Kako kaže sagovornik Telegraf Biznisa, ova praksa je neodrživa, i nije primećeno da se primenjuje u drugim zemljama. 

- To su osnovni postulati - da li treba naplatiti naknadu kupcu za određenu uslugu. Mislim da je to ključni poslovni postulat, pa bi svi trebalo da budu jasni sa odgovorom. Na Kopaonik biznis forumu računali smo da bi ovaj problem mogao koštati banke i do 100 miliona evra, ali verujemo da ćemo ga rešiti zajedno - sa građanima, kolegama iz industrije, regulatorima i Vladom. Vrlo sam svestan da je ovo pitanje postalo veoma atraktivno za određeni broj advokata. Međutim, to nije odgovarajuća praksa, neobično je i dugoročno neodrživo - rekao je za naš portal predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke i član uprave NLB, Arčibald Kremser.

Ovo nije ostalo neprimećeno ni od Međunarodnog monetarnog fonda. MMF je, prilikom poslednjih konsultacija, naveo da je neophodno pronaći brzo rešenje za ovaj problem. Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu, navela je misija Međunarodnog monetarnog fonda u svom saopštenju objavljenom u aprilu posle sastanka sa predstavnicima Srbije.

I u Udruženju banaka Srbije rekli su nam da očekuju država nađe neko rešenje za problem ogromnog broja tužbi klijenata protiv banaka.

- I to što pre, jer ovo više nije problem samo banaka i klijenata, već i društveni problem - naveo je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Vasić navodi da bi nerešavanje ovog problema moglo izazvati posledice i po buduće klijente banaka, privredu ali i po investicioni rejting države. Kada je reč o mogućim posledicama po buduće klijente one bi se, kaže, mogle ogledati kroz skuplje bankarske usluge, odnosno veće kamatne stope.

Pojedini stručnjaci navode da bi novi Zakon o parničnom postupku mogao da reši ovaj problem.

Šta je zapravo NKOSK?

Banka, šalter, novčanik, menjačnica, novac, dinari

Foto-montaža: Shutterstock, A. Nalbantjan

Ono što bi trebalo da znate jeste niste dužni da platite ovu stavku. Da stambeni kredit bez osiguranja kod NKOSK nosi manju ratu, ali zahteva i dodatni keš. I treće, činjenica je da će retko koja banka pristati da odobri kredit bez ovog pokrića.

NKOSK jeste osiguranje, ali se radi o državnoj instituciji. Osnovana je 2004. godine, a koncept je baziran na kanadskom modelu. Sistem se sastoji u tome da, kada je stambeni kredit osiguran kod njih, NKOSK preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita. To u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi korporacija. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje klijentu.

Upravo to da klijent dobija nižu kamatu ako je kredit osiguran glavni je argument banaka. Drugi argument je da osiguranje nije plaćeno banci, već korporaciji i da je banka tu bila samo protočni bojler.

Banke, po osnovu potpisanih Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa sa NKOSK, imaju obavezu da ponude Korporaciji na osiguranje svaki kredit koji ispunjava uslove postavljene od strane NKOSK.

Banka svakako prodaje nepokretnost koja je predmet hipoteke po ceni koju uspe da dobije na tržištu. Od novca ostvarenog prodajom založene nepokretnosti banka prvo pokriva svoja potraživanja, a sav ostali višak, ako ostane, isplaćuje korisniku kredita.

Inače, u Srbiji ima oko 90.000 stambenih kredita osiguranih kod NKOSK, indeksiranih najviše u evrima, ali i u švajcarcima.

Da li biste vi tužili banku? Pišite nam u komentarima.

Video: Osam načina da sačuvate vašu karticu od krađe dok ste na odmoru

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aleksandar Knezevic

    Banke su pokušale da pokradu i sad kad su raskrinkane, htele bi i sam zakon u svoju korist da menjaju! E neće moći.. Premda s ovom vlašću, sve je moguce

  • Snežana Maričić

    Nema nigde samo u Srbiji ni NKOSK. U drugim državama se odmah tuži za ništavost indeksacije, a od odluke Evropskog suda za ništavost celog ugovora. Postoji rešenje: da banke odmah priznaju tužbeni zahtev, jer svaki spor gube i da tako značajno smanje troškove. Država nema ništa s tim. Ipak je u interesu banaka pokušala da provuče nakaradan Zakon o parničnom postupku.

  • Slobodni gradjanin

    Kakav drzavni problem ??!! Sad kad banke treba da vrate ono sto su otele, zovu drzavu u pomoc. Isto kao sto za kradje u prodavnicama policija ne dolazi za iznos stete ispod 15.000 Din, tako treba da bude i za tuzbe. Svi kojima je banka nezakonito naplatila +15.000 Din, imaju pravo da tuze. Niko nikome ne sme da stavlja ruku u dzep !!! Sve banke staviti na mesto.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke