• 63

Dva razloga zašto ugostitelji u Beogradu ne mogu nikako da nađu konobare: "Moramo da ih uvozimo"

, Telegraf Biznis

Širom regiona, a i u Srbiji, nedostaje radne snage, s produžetkom radnog vremena, to se posebno vidi kod ugostitelja - fale konobari i kuvari. Proveravali smo kakve bi posledice mogle da budu po tu industriju?

  • 63
Konobar, restoran, kafana, kafa

Foto: Pixabay

"Tražim konobara", glasi oglas koji je postao najčešći među beogradskim ugostiteljima. Taman što je Krizni štab odobrio produžetak radnog vremena, vlasnici kafića, restorana i klubova suočeni su sa novim problemom - nema radnika.

Najveći razlog je prekfalifikacija na koju su konobari i kuvari bili primorani zbog korone kada su tražili nove poslove. Dodatno, stiže sezona, a mnogi radnici u ugostiteljstvu idu u inostranstvo na sezonske poslove na primorju.

Igor Ratković, direktor lanca restorana u sistemu Višnjica i član Upravnog odbora HORES, kaže za Telegraf Biznis da nedostatak optimalnog broja zaposlenih u industriji ugostiteljstva nije samo sezonski problem na tržištu Srbije i regiona već i šire.

- To je postao globalni izazov jer nema društva a ni privrede koja se ne suočava sa nedostatkom radne snage u tom sektoru, bez obzira na njenu veličinu i snagu. Kada govorimo o Srbiji, u ugostiteljskom sektoru, koji podrazumeva pripremu i isporučivanju hrane radilo je pre perioda COVID-19 negde oko 70.000 prijavljenih i dodatno između 30.000 i 40.000 neprijavljenih radnika. U trenutku kada su se društva i ekonomije zatvorile početkom 2020. godine, u Srbiju se vratilo oko 36.000 ljudi iz ugostiteljskih objekata kao i sa kruzera i brodova - priča naš sagovornik.

"Ako ovo ne bude dovoljno, i Srbija će morati da uvozi radnu snagu"

Ratković nam ukazuje da se tako pokazalo se da su Italija, Austrija, Švajcarska, Nemačka, Norveška, Slovenija i Hrvatska najinteresantnija tržišta za rad u ugostiteljstvu.

- Upozoravajuće za nas je da se iza želje da se zaradi više u inostrantvu individualna opterećenost dugova koji radom treba da se pokriju a kao drugi važan razlog za rad u inostranstvu stoji finansijka nezavisnost. To nam jasno pokazuje da se za privremeni rad u inostranstvu odlučuju svi oni kojima je na neki način izazov životna egzistencija. I na rešavanju tih problema generalno kao industrija treba da radimo. Na strani restorana, većina ugostitelja nastoji da kreira radno okruženje kojim će održati optimalan broj zaposlenih. COVID -19 je nije samo finansijski iscrpeo restorane već i organizaciono - navodi nam on.

Neizvesnost koju je donela pandemija primorala je ugostitelje da se reorganizuju, da digitalizuju svoje poslovanje, kako bi obezbedili makar minimum radnih procesa, zadržali zaposlene i platila ih u skladu sa mogućnostima. Kako bi zaposlenima obezbedili atraktivne uslove za rad, pored konkurentne plate na nivou industrije, važna su i dodatna ulaganja, kao i novi oblici poslovanja.

restoran,

Foto: Unsplash

- Upravo su restorani ti koji kroz edukaciju podižu veštine i znanja kuvara i konobara. Bude li sve to nedovoljno za privlačenje novih zaposlenih, neminovnost je da i Srbiju čeka uvoz radne snage. Ono gde Srbija ima dodatni potencijal jeste veće uključivanje žena u ugostiteljstvu - ističe Ratković.

Sa većim brojem žena na pozicijama u ugostitoljskoj industriji, ukazuje, kao i u menadžemntu moguće je trajnije rešiti i manjak broja zaposlenih u ugostiteljstvu. Zato će restoranima koji posluju u sistemu Višnjica u narednom periodu biti jedan od poslovnih izazova kreiranje radno atmosfere koje će pogodovati i većem broju žena zaposlenih.

Šta može država da uradi?

Udruženja ugostitelja poslali su i inicijativu koja je upućena državi da se kao antikrizna mera, sa oročenim rokom trajanja, smanji stopa pdv za hranu i piće za ugostitelje sa sadašnjih 20 na 10% relaksiralo bi poslovanje i otvorilo mogućnost da se deo finansijskih sredstava usmeri i prema zaposlenima.

- Uostalom, to je pokazala ia praksa kod većine članica EU koje su tu podršku države primenile - navodi nam on.

Koliko zaista zarađuju konobari u Srbiji?

Možemo to da vidimo kroz primer i da uporedimo: Domaći radnici zarađuju tri puta manje nego nemački. To je zato što domaći lokali imaju niže profitne stope, kao i cene usluga. Osim toga, vrlo je verovatno da su bakšiši u Bonu znatno bolji nego oni u Beogradu.

Zaključak je i da konobar u Bonu obezbeđuje vlasniku tri puta veće prihode, pa prema nekim procenima, on bez bakšiša može da dođe do 1.500 evra neto zarade ili više, a konobar u Beogradu do 60.000 RSD. Ipak, ovo je prosek: prema aktuelnim podacima sajta infoplate.rs, plata konobara u Srbiji ide od 30.000 do 78.000 dinara.

Ako uzmemo da je prosečna zarada taman toliko, 50 do 60 hiljada dinara, ne računajući bakšiš, shvatamo da se po stanju na računu konobari ubrajaju u srednje plaćena zanimanja u Srbiji, ipak, tu je i faktor radnog vremena i vrste posle. Većina radi 6 dana u nedelji, po smenama.

Ako računamo i noćne klubove, onda je bakšiš veći, ali i šansa za potkradanje, o čemu se takođe mnogo puta raspravljalo na društvenim mrežama.

Konobari

Foto: Shutterstock

Istine i zablude o bakšišu

Ako računamo ugrubo, da konobar dnevno uzme 500 dinara bakšiša, a radi oko 25 dana u mesecu, onda dolazimo do iznosa od dodatnih 12.000 na kraju meseca, ili oko 100 evra na platu. Imajte u vidu da je ova računica vrlo proizvoljna i da može da varira nagore ili naviše, ali činjenica da bakšiš retko izostaje.

Ipak, moramo priznati da je davanje bakšiša nije toliko podrazumevajuće kao i Americi ili Evropi, gde se tačno zna: štaviše, u račun na kraju se odmah uračuna dodatnih 10 do 15 odsto. U našoj zemlji, gosti često budu uvređeni ako se od njih očekuje da daju bakšiš, kao i sami konobari koji ga neminovno očekuju.

Jedan konobar nam je otkrio da "ljudi koji su skupo obučeni uglavnom ne preskaču bakšiš", ali da to nije uvek slučaj. Desi se na naruče viski i ostave 50 ili 100 dinara. Takođe, kaže da on dnevno uzme do 2.000 dinara samo od bakšiša, a kada su "lošiji dani" - onda se raduje i crvenoj novčanici.

Od beogradskih konobara saznajemo i da su predrasude da stranci ostavljaju bakšiš, a posebno su škrti Britanci i Holanađani. S druge strane, radnicima u uslužnom sektoru se neretko dešavalo da im pozamašan bakšiš ostavljaju naizgled "neugledni gosti", koji daju iznos čak 3 puta veći od samog računa.

Inače, među zemljama EU čijim je podacima Eurostat raspolagao najteže su radnike pronalazili poslodavci u Češkoj, koja je beležila stopu slobodnih radnih mesta od pet posto. Slede Belgija i Holandija gde je iznosila 3,5 odnosno tri posto.

Najveću nepokrivenu potražnju za radnom snagom na početku godine beležio je uslužni sektor, uz stopu slobodnih radnih mesta od 2,2 posto u evrozoni, kao i 2,1 posto u EU.

Kako se vi odnosite prema konobarima, da li im ostavljate bakšiš? Odgovorite nam u našoj anketi:

Da li ostavljate konobarima bakšiš?

Glasajte

Video: Zavirite u hram vina: Služe vas roboti somelijeri dok vam preporučuju vino po vašem raspoloženju

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sima

    Danas sam bio u jednoj nemackoj fabrici u Srbiji,kukaju da nemaju radnike i ja kazem kako nemate?da li nudite platu bar 50,60.000 din?odgovor je bio da je plata dosta manja e zato i ne mogu naci radnika....

  • Marija Jovicic

    Zasto u Srbiji nema radnika pa za 30000 niko nece da radi..... Realno....

  • Dejan

    Pa nece niko da radi za minimalac,nece da placaju prekovremeno i to malo crkavice ne daju na vreme.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke