Osnivač Netflixa o tajni biznisa: Najbolja kompanija nije ona koja ima sobu za odmor i piće za "dž"

Netflix je primer kompanije koja je iz korena promenila tradicionalni pristup industriji, a samo 5 bankarskih grupacija na svetu su vrednije od tog giganta.

U čemu je tajna te američke kompanije?

Tajno oružje Netflixa je veoma neobična kompanijska kultura, jer smo mi jako rano shvatili da ono što kompaniju čini sjajnim mestom za rad nisu stvari poput sobe za odmor i zabavu ili besplatna hrana i piće, i sve ono o čemu čitate kada je reč o gigantima iz Silicijumske doline. Shvatili smo da ljudi žele da imaju mogućnost da donose odluke - rekao je Mark Randolf, jedan od osnivača globalne onlajn striming platforme "Netflix", koji je bio specijalni gost na konferenciji "Oblikujmo budućnost", koju je organizovala Banka Inteza.

On je danas jedan od najeminentnijih mentora preduzetnika i malih biznisa širom sveta, a ovom prilikom je govorio o rađanju Netflixa i značaju ideja u poslovnom svetu.

- Najsjajniji ljudi, oni koji donose najbolje odluke, ne vide previše zabave u tome da dolaze na posao i rade ono što je neko drugi odlučio da treba da urade. Oni vole svoj posao zato što imaju slobodu da sami odlučuju i traže rešenja za probleme. To, naravno, ide uz odgovornost za tu odluku - istakao je Randolf i dodao da menadžeri u Netflixu rade samo dve stvari, a nijedna od njih nije donošenje odluka.

Šta je zaista posao menadžera?

- Imaju dve odgovornosti, a prva je da postave prave ljude na prava mesta i zato puno vremena posvećujemo zapošljavanju, odnosno regrutaciji talenata. Druga odgovornost im je da svaki zaposleni ima sve potrebne informacije i njihov kontekst, tako da može sam da donosi dobre odluke - ispričao je on.

Mark Randolf je napomenuo da u Netflixu vlada jedna "radikalna iskrenost" i izuzetno visok nivo transparentnosti, gde svi znaju visinu svih plata, kao i finansijske rezultate kompanije pre objavljivanja.

- Takođe, imamo potpuno poverenje u svoje zaposlene i zato nemamo politiku godišnjih odmora. Ni politiku troškova, ni politiku putovanja. Našim zaposlenima prepuštamo da odluče i da naprave najbolju procenu, jer kako ćemo imati poverenje u njih prilikom donošenja poslovnih odluka vrednih milione dolara, ako ne verujemo da mogu sami da odluče kojom klasom će putovati ili u kom hotelu sa koliko zvezdica će odsesti - zaključio je Randolf.

Markova preduzetnička karijera zapravo traje više od četiri decenije. Osnivač je više uspešnih start-upova, mentor mnogim preduzetnicima u usponu, uključujući suosnivače kompanije Looker Data koja je nedavno prodata Google-u za 2,6 milijardi dolara..

Autor je nedavno objavljenog međunarodnog bestselera "That Will Never Work, Birth of Netflix i Amazing Life of a Idea". Mark zaista veruje da ne postoji loša ideja i zato je mnogo puta bio angel investor pružajući finansijsku podršku malim startupovima ili preduzetnicima.

"Budućnost banaka je "izvan" bankarstva"

Darko Popović, član Izvršnog odbora Banke Inteza, rekao je u uvodu konferencije da banka u budućnosti želi da izmesti iskustvo svojih klijenata izvan tradicionalnog bankarstva. On je postavio pitanje koliko su banke spremne da iznesu digitalnu revoluciju, jer "u industriji koja je tradicionalno jedna od najregulisanijih i gde je oprez jedna od karakteristika, takve promene zaista nije lako izvesti".

Na panelu su govorili Rajko Mandić, generalni direktor (CEO) Ananasa, Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Comtrade i Miroslav Marić sa Matematičkog fakulteta u Beogradu

Učesnici panela ukazali su na značaj digitalizacije u različitim oblastima, ali i na nedostatak kadrova. Miroslav Marić je podsetio na strah ljudi da će veštačka inteligencija dovesti do talasa otkaza i da bi 50 odsto sadašnjih poslova moglo da nestane. Takođe, postoji briga da će mašine u jednom trenutku vladati svetom, ali on ističe da je ta zabrinutost neopravdana.

- Glavni nosilac ove revolucije je veštačka inteligencija koja se prožima kroz robotiku, internet stvari, nanotehnologiju. Ipak, mašine nemaju kreativnost, emocionalnu inteligenciju, intuiciju, tako da će u budućnosti one raditi neke rutinske poslove, a ljudi će se orijentisati na neke sofisticiranije poslove - rekao je Marić.

Veselin Jevrosimović je naglasio da u svetu trenutno postoji kadrovska kriza jer je pokriveno tek 40 odsto potreba za stručnjacima u IT sektoru. On je zaključio da su danas gotovo sve kompanije tehnološke i da se granica davno izbrisala.

- Budućnost tehnoloških kompanija je da razvijemo i svoj softver i svoj hardver, dakle da imamo sve pod istim krovom. Moram da kažem i bankama, da i vi imate krizu kadrova, i da ćete morati da ulažete u timove - rekao je Jevrosimović.

I Rajko Mandić je to potvrdio pošto su, kako je rekao, prilikom osnivanja Ananasa uvideli to kroz sopstveni posao.

Mihailo Jovanović je istakao da je naša zemlja trebalo pre 15 godina da počne sa digitalizacijom, ali da danas na tome radimo na više frontova. Zbog toga se mnogi rezultati očekuju do kraja godine, a jedan od projekata je i e-građanin.

- Moramo da vidimo tog građanina, da ga identifikujemo, da mogu građani sve usluge da koriste preko mobilnog telefona. Razgovaramo sa bankama, kao i sa sa operaterima da identitet građana bude unvierzalan - rekao je Jovanović.

(Telegraf Biznis)