Ovih preduzeća u Srbiji ima 545, a njihovi radnici primaju 100 € veću platu od drugih: Slede promene

Foto: Shutterstock

Posle 6 godina, državna preduzeća i javne ustanove mogu da zapošljavaju bez konrole Vlade, ali dolaze nova zanimanja, nove veštine, pa će i državni sektor morati da se prilagodi tim promenama. Dosadašnji način napredovanja u državnom sektoru ticao se pre svega boljeg položaja na osnovu vrednovanja i ocenjivanja, što je, priznaju neki, trnovit put i rad "po peesu".

Teme za vas

Većina radnih pozicija u državnom sektoru podrazumeva prosečnu platu, ili malo iznad toga, dok u privatnom sektoru možete da se izborite za dosta bolje uslove: plata ne mora da bude fiksna, i ako ste dobar stručnjak u svom poslu, ona će zavisiti od vašeg iskustva, veština, godina rada.

U Srbiji je prošle godine poslovalo 545 javnih preduzeća sa 114.451 radnika, objavila je ranije Agencija za privredne registre (APR).

Prema veličini bilo je 29 velikih javnih preduzeća (73.495 zaposlenih), 97 srednjih (21.558 zaposlenih), 251 malo (17.458 zaposlenih) i 168 mikro preduzeća (1.940 zaposolenih).

Ukupni neto dobitak javnih preduzeća u prošloj godini bio je 29,6 milijardi dinara, dok su 2019. godine imala gubitak od 3,6 milijardi dinara.

Obavljanjem primarne delatnosti, javna preduzeća su realizovala 2,4 puta veći poslovni rezultat u poređenju sa prethodnom godinom, koji je u 2020. godini iznosio 45,8 milijardi dinara.

Javna preduzeća su iskazala pozitivan rezultat iz finansiranja u iznosu od 7,6 milijardi dinara i on je veći 2,3 puta u odnosu na 2019. godinu, dok su kao rezultat ostalih aktivnosti iskazala gubitak od 15 milijardi dinara, koji je manji za 34,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Sa 1.194 radnika manje u 2020. godini, nastavljen je trend smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzećima. A njihov rad će od sledeće godine i drugačije da se kontroliše.

Šta se sprema kod nas za nadzor JP?

Rad svih javnih preduzeća u Srbiji od sledeće godine nadziraće softver. Program se trenutno testira, a od 2022. počeće njegova primena.

Prema informacijama našeg portala, softver će republičkim i lokalnim javnim preduzećima, jedinicama lokalne samouprave kao i Ministarstvu privrede olakšati planiranje rada javnih preduzeća i izveštavanje o njihovim rezultatima.

- Osnovna ideja novog softvera, kreiranog kroz podršku RELOF2 projekta, je da svim javnim preduzećima, kao i njihovim osnivačima olakša proces planiranja rada javnih preduzeća i izveštavanja o postignutim rezultatima, rečeno je za Telegraf Biznis u Ministarstvu privrede.

Kakve su plate u javnim preduzećima?

Foto: Shutterstock, Pixabay

Osim softvera, rad preduzeća se kontrolisati i kroz sistem. Prve promene treba očekivati u sektoru rada, zapošljavanja i socijalne politike, a zatim u sektorima kulture i pravosuđa. U drugoj fazi novi obračun zarada i njihova bolja kontrola biće uvedeni u sektor prosvete, a nakon toga i u zdravstvo. U poslednjoj fazi projekta će dobiti i lokalne samouprave, a sve treba da bude završeno do kraja 2023. godine.

To znači da će biti kontrolisani rashodi izvršene isplate za zaposlene u javnom sektoru u realnom vremenu, a time otklonjene moguće greške u obračunima zarada pre njihove isplate, kao i sve eventualne zloupotrebe.

Inače, plate zaposlenih u javnom sektoru su za 100 evra veće nego kod onih koji rade kod privatnika i iznose sada 73.277 dinara, dok je 61.529 dinara prosečna zarada u privatnom sektoru.

Era v.d. se uskoro završava

Još jedna promena koja čeka JO je i konkurs za direktore javnih preduzeća, i time bi trebalo da se završi višegodišnja nepravilnost, ili kako se u medijima često naziva "v.d. država".

Prema poslednjih podacima, čak 22 javnih preduzeća odnosno njihovi direktori su u v.d. stanju (vršilac dužnosti). Da napomenemo da javnih preduzeća ukupno ima 29.

Anomalija se odnosi na to da se na čelu nalaze funkcioneri koji obavljaju dužnosti, a ne direktori koji su, u skladu sa Zakonom, izabrani na javnom konkursu. Zakonom o javnim preduzećima iz 2012. godine određeno je da javnim preduzećima u vlasništvu države treba da rukovode direktori izabrani na javnim konkursima. Na to je Srbija više puta upozoravana i od strane Evropske komisije, i od strane MMF-a.

Da li državni posao prestaje da bude posao iz snova?

U jednoj Telegraf Biznis anketi, dokazali ste ponovo da je mnogo privlačnije raditi na državnim jaslama, nego kod privatnika, a to ste nam i obrazložili.

(Telegraf Biznis/V.B.)