Opet eksplodirala prodaja garaža, Beograđani uzimali najviše kredita za stanove: Većina ipak u kešu
Prosečna cena novogradnje u oglasima, u Beogradu, iznosi 2.921 evra po kvadratnom metru, iako se u proseku kvadrat u prestonici proda za 2.626 evra. Najskuplji kvadrat stambenog prostora u drugom kvartalu ove godine kupljen je u kompleksu "Beograda na vodi" po ceni od 9.721 evra, navodi Republički geodetski zavod u izveštaju sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2021.
Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2021. iznosio je blizu 1,6 milijardi evra, što dva puta više u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Promet stambenih objekata na nivou države u drugom kvartalu 2021. bio je veći za 82 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. A sada su izašli i podaci za jul.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda došlo je do znatnog rasta broja prodatih nekretnina na teritoriji Srbije. U odnosu na prošlu godinu, beleži se rast od čak 22 procenta.
Ono što je interesantno je da se većina transakcija izvršava u kešu, a po broju takvih transakcija prednjači Beograd.
Tokom jula 2021. godine u Republici Srbiji je zaključeno čak 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od 6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički geodetski zavod.
Ako poredimo broj ugovora sa brojem zaključenih ugovora od jula prošle godine, tek tada dobijamo pravu sliku - u poređenju sa julom 2019. godine povećanje iznosi 22,3 odsto.
Vrste nepokretnosti u prometu
Tokom jula 2021. godine na teritoriji Republike Srbije prometovano je ukupno 14.228 nepokretnosti, od čega 5.035 prometa zemljišta, 3.579 prometa objekata i 5.614 prometa posebnih delova objekata.
Na grafikonima se može jasno videti rast prodaje. Rast se zapaža u prodaji kao zemljišta, tako i objekata i pomoćnih objekata.
Ono što je zanimljivo je da je dominantan način plaćanja nepokretnosti u julu 2021. godine bio je gotovinski – u 85 odsto realizovanih prometa. Količina novca, prisutna na tržištu u julu 2021. godine iznosila je 503,9 miliona evra.
Po podacima Geodetskog zavoda, posebni delovi objekata se češće plaćaju iz kredita od ostalih vrsta nepokretnosti, što je u julu iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata. Sa druge strane, zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.
Novac od kredita naši građani su koristili da plaćaju stanove. U Srbiji je u julu 2021. godine 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima. Po regionima, najviše su se iz kreditnih sredstava plaćali stanovi u Beogradu – 39 odsto.
Na drugom mestu je Vojvodina – 38 odsto zatim Južna i istočna Srbija sa 25 odsto, a najmanji udeo kreditnog finansiranja stanova bio je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 24 odsto.
Tokom jula 2021. godine ostvareno je 9.149 pregleda javno dostupnih podataka iz Registra cena nepokretnosti.
Video: Stan u Beogradu ili na Zlatiboru: Šta je isplativije i unosnije?
(Telegraf Biznis)
Video: Er Srbija leti direktno do Šangaja: Prvi let za Kinu iz Beograda
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Праведник
Неће овде никада да се тражи порекло новца. Кеш за гајбу, па и зидови су научили ко већином тако купује некретнине. Сјаши Ку..а да узјаше Мурта...
Podelite komentar
DARKO 100%
Bolje da su Beogradjani kupovali negde vikendice jer odmor od gradskog mravinjaka i betonske vreve u vikendicama i prirodi nema cenu,jer tu ce uvek naci mir,zdravlje ,relax i regenerisati duh i telo
Podelite komentar
CH
Kako je moguće da se kupuje u kešu?Da li iko proverava poreklo tog novca?Ne moguće je imati toliko keš,jedino ako nisi diler droge oružja ili se bavis nekim nezakonitim poslom.Da li postoji pravna država na teritoriji Srbije?
Podelite komentar