• 2

Građevinski radnici padaju, povređuju se, ali malo ko priča o gluvoći i HOBP: Kako da budu bezbedni?

"Rizična priroda građevinskog sektora svakako ne može biti u potpunosti iskorenjena, ali aplikacije kojima može biti olakšano osiguravanje zdravlja i bezbednosti na radu nesumnjivo predstavljaju veliki iskorak", kaže naš sagovornik

  • 2
Plan Radar , PlanRadar, aplikacija, Beč

Foto: PlanRadar

Građevinski sektor predstavlja industriju sa dosta opasnosti, s obzirom na to da po samoj svojoj prirodi izgradnja sa sobom uvek nosi određeni nivo rizika. Prisustvo različitih fizičkih i hemijskih materija, rad sa teretom velike težine i na velikim visinama – sve to, između ostalog, dovodi do svakodnevne izloženosti opasnostima na radnom mestu građevinskih radnika.

Neke od najčešćih nezgoda do kojih dolazi kao posledica pomenutih rizika su:

- padovi sa velikih visina
- saplitanja ili padanja na istom nivou
- zarobljenost usled urušavanja ili padanja objekata
- pretrpljeni udarci padajućim ili letećim objektom
- povrede nastale pri rukovanju teškim mašinama ili podizanju ili nošenju tereta

Međutim, nisu sve povrede na radnom mestu nezgode. Aktivnosti koje građevinski radnici obavljaju, kao i njihovi uslovi rada mogu da pogoršaju ili čak prouzrokuju razna stanja i bolesti. Neka od stanja i oboljenja koja se najčešće dovode u vezu sa radom na gradilištima su gluvoća, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i azbestoza.

Upravo zbog svega toga su procena i bolje razumevanje opasnosti kojima su radnici izloženi ključni za razvoj strategija čija implementacija je neophodna kako bi se sprečile nezgode na gradilištima i smanjio nivo rizika po građevinske radnike, omogućujući im na taj način da se osećaju bezbedno na svom radnom mestu.

Najbolji način za bolje razumevanje rizika je preuzimanje proaktivnog i sveobuhvatnog pristupa revizijama i izveštavanju, za šta su zaduženi menadžeri za bezbednost i zdravlje na radu. Ipak, mada je njihova uloga od izuzetno velikog značaja i bezbednost građevinskih radnika u najvećoj meri zavisi upravo od njih, posao menadžera za bezbednost i zdravlje je zahtevan, neretko potcenjen i podrazumeva pretrpanost hrpom regulatornih dokumenata, što ga uz borbu sa složenim procedurama, nedostatak angažovanja menadžmenta i dugo radno vreme često čini prilično teškim i punim „prepreka“.

Kako neimari mogu da se zaštite?

Odgovor na ovaj problem savremeno građevinarstvo pronalazi u okretanju digitalnim rešenjima koja mogu pomoći olakšavanju upravo ove oblasti poslovanja i osiguravanju bezbednijeg radnog okruženja u građevinskom sektoru.

O tome šta mogu da ponude savremeni digitalni alati u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u građevinarstvu pričali smo s Bojanom Petkovićem koji je regionalni direktor kompanije PlanRadar koju smo posetili u Beču.

- Bezbednost i zdravlje na radu u građevinskoj industriji moguće je unaprediti kroz nekoliko sinhronizovanih procesa. Sa jedne strane, neophodno je omogućiti lakšu evidenciju čestih problema, ubrzavanje procesa prijave incidenata kroz automatizaciju, kao i podrobnu analizu nalaza ranijih izveštaja, kako bi se potom razvila strategija za sprečavanje ponavljanja grešaka. Sa druge strane, na gradilištima širom sveta, pa i u regionu, dodatno se mora raditi na izgradnji kulture kontinuiranih poboljšanja, kroz omogućavanje radnicima da lako pristupe i usvoje zdravstvene i bezbednosne informacije i postojeće procene i izveštaje - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, digitalna rešenja, kao što je PlanRadar, mogu u tom pogledu doneti brojne prednosti u praktičnom, svakodnevnom poslovanju, kroz omogućavanje svim članovima tima da lako pristupe ili zabeleže sve potrebne informacije, čak i kada nisu onlajn, bilo da se radi o komunikaciji vezanoj za zdravlje i bezbednost na radu ili izradi šablona i izveštaja za buduće analize.

- Uz pomoć softvera, lica zadužena za bezbednost i zdravlje na radu mogu svoj posao da obavljaju efikasnije, a pri tome u kraćem vremenskom periodu, uz istovremeno uspostavljanje procedura, procesa i praksi koje smanjuju poznate rizike po zdravlje i bezbednost na gradilištima, rezultujući manjim brojem nezgoda i industrijskih oboljenja sa kojima se građevinski radnici suočavaju. Rizična priroda građevinskog sektora svakako ne može biti u potpunosti iskorenjena, ali aplikacije kojima može biti olakšano osiguravanje zdravlja i bezbednosti na radu nesumnjivo predstavljaju veliki iskorak ka značajnom poboljšanju radnih uslova i pružanju neophodne zaštite građevinskoj radnoj snazi - kaže Petković.

Video: Ferdinand Kren najveći čačanski neimar u 19. veku: Kulturno dobro čuva se u centru grada na Moravi

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dejan

    Osetio sam to na svojoj kozi 38 god.,pad sa visine 4 metra,slomio kicmu prsljenove l1,2,3 i levu nogu,sada invalid teze vrste,gazda je molio da ne prijavim inspekciji,platio je posteno,ispostovao sam ga jel je uvek bio ljudina prema radnicima,vise nisam elektricar,sada se snalazi kako znas i umes,na banje nemas pravo i ako svi ortopedi,psihijatri,fizijatri napismeno kazu potrebno banjsko lecenje,biro u Lominoj samo kaze poslodavci nisu zainteresovani,sigurno malo strah zaposliti invalida sa stepenom 2.Zivi bili i cuvajte se jedna sekunda promeni zivot

    1
    0

    Podelite komentar

  • Sibin

    Glavni problem je sto gradjevinari vecinom rade na crno ali to niko ne kontrolise!!!!!!!

    13
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke