Zašto Zlatar nikada neće postati Zlatibor: Kvadrat skočio 40%, gradi se, ali nešto drugo je problem

Foto: Rina

Tokom poslednjih deset godina Zlatar je postao jedna od najpopularnijih turističkih lokacija u Srbiji. Brojni investitori žele da grade baš tamo,  tako da u odnosu na period od pre deset godina slobodnih placeva skoro i da nema.

Prema informacijama koje smo dobili na licu mesta, ar placa je otišao iznad 5.000 evra. Kuće su sada oko 35.000 evra, dok je kvadrat sa 600, skočio na 800, pa i 1.000 evra. 

Meštanin, koji je pazario stan baš po ceni od 600 evra pre nekoliko godina, kaže da sada razmišlja da proda svoju nekretninu i zaradi na razlici, jer navodi nam, već ima upite.

Teme za vas

Kolika je ta razlika govori i to da je do pre desetak godina, ar zemljišta koštao tek 1.000 evra i to "ako imate sreće". 

Zlatar obiluje prirodinim lepotama što je ovaj kraj visoko pozicioniralo na turističkoj mapi Srbije. Samo u protekloj deceniji izdato je 168 građevisnkih dozvola, a na nekada neiskorišćenom zemljištu - danas niču turistički kompleksi.

Naravno, divlja gradnja je nezaobilazni segment i na ovoj planini. Gradi se i neplanski pa nije retka slika da lokalni investitori ulože u izgradnju bungalova i vikendica od drveta, što kasnije "pokrije" ogroman hotel, tik ispred njih.

Zbog toga, mnogi koji su zaljubljeni u prirodne lepote ove planine, strahuju da će ona postati novi Zlatibor. To je i moguće, ukoliko se nastavi ovim tempom gradnje, ali možda pristup režira drugačiji scenario.

Naime, pojedini gosti zameraju što ipak tolika gradnja ne prati potrebe sve većeg broja gostiju. U celom turističkom naselju, na primer, postoji samo jedna prodavnica. Nedostaje i saržaja za decu.

- Zlatar je divna planina, ali ujedno i primer kako Srbi ne umeju da iskoriste svoje prirodne lepote i slabo se raumeju u ugostiteljsktvo. Apratmani niču, nema prodavnica, nema kolaća. RH centar je zatvoren 2007 - kaže Slavko V.

Podsetimo, B+banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši prodat je na poslednjem tenderu koji su Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali, kako je Telegraf Biznis prvi objavio.

Prodaja ove banje usledila je punih šest godina nakon što je država i donela odluku o privatizaciji banjskih kompleksa. Privatizacija banja započela je 2014. godine.

Okolina Zlatara ima i druge probleme. Brojni turisti, i domaći i strani prošlog leta hrlili su na Uvac pa praktično se tražilo mesto više za smeštaj. To je probudilo nadu da će godinama devastiran turizam konačno da se probudi.

Međutim, ovaj sadražaj bi predstojeće sezone mogao izostati, ukoliko vlasnici čamaca ne pronađu zajedničko rešenje sa Ministarstvom zaštite životne sredine koje donelo uredbu da se prilikom vožnje na plovilima mogu koristiti samo elektromotor. Opširnije u našem posebnom tekstu. 

Inače, Odeljenje za investicije objavilo je poziv za javnu nabavku izvođača radova na uklanjanju objekata na Zlataru, ali se na te pozive do današnjeg dana nije niko odazvao. Novi investitori koji stižu na Zlatar poštuju urbanisticke planove, a nijedan prirodni park nije pretvoren u građevinsko zemljište.

Podsećamo, problem divlje gradnje je sve češća pojava i na Tari, ali i drugim domaćim lokacijama. Kako je Telegraf Biznis pisao, ovo su inicijative koje se sprovode kako bi se stalo na put podizanju objekata bez dozvole.

(Telegraf Biznis)