Kako zaposliti 400 sezonaca, a da im prava ne budu ugrožena?

Ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika od kako je primenjen Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla, na godišnjem je nivou od oko 30.000, dok je do sada prijavljeno oko 55.000 sezonskih radnika u poljoprivrednom sektoru, rekla je direktorka u NALED-u Jelena Bojović na današnjoj konferenciji kompanije povodom predstavljanja rezultata primene Zakona.

Na osnovu analize efekata Zakona koji je u primeni od 1. januara 2019. godine navela je da je u odnosu na 2017. za 50 odsto smanjen broj radnika "na crno" te zaključila da je prema istraživanjima koja radi NALED primenom ovog Zakona realizovana koordinacija sive ekonomije i smanjeno nelegalno angažovanje radnika na sezonskom poslovima.

Povodom predstavljanja efekata primene novog Zakona NALED je organizovao konferenciju za medije, na kojoj su izneti predlozi da se Zakon, koji se do sada odnosio na poljoprivrednu delatnost proširi na građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, kao i na sektor kućnih i pomoćnih poslova, kako bi se "rad na crno" rad na crno i u ovim delatnostima sveo na minimum.

Organizatorima konferencije cilj je bio da javnosti približe i pojasne članove Zakona i da pokažu rezultate njegovog sprovođenja, kako bi otklonili sumnje i nedoumice izazvane, kako kažu, od strane protivnika Zakona.

"Kada je naša kompanija predložila proširenje Zakona imala je na umu da se reguliše rad na crno u poljoprivredi, da sa jedne strane poslodavcima bude jednostavno da angažuju 300-400 sezonskih radnika na desetak dana, a da se, sa druge strane, prava radnika ne narušavaju i da oni budu legalno prijavljeni", kazala je Bojović.

Menadzerka odeljenja za regulatornu reformu Irena Ðorđević predstavila je Nacrt Zakona i objasnila prva radnika koja se štite Zakonom kao što su penziono osigiranje, zaštita od povreda na radu, zadržavanje zdravstvenog osiguranja i socijalnih davanja, kao i praćenje istorije rada.

Istakla je da je prema rezultatima efekata reformi u sektoru poljoprivrede u 2019. godini 37 odsto radnika angažovano legalno, a od toga 26.609 njih preko elektronskog portala, dok je 3.169 radnika angažovano putem Ugovora o privremeno povremenim poslovima.

Ona je dodala da su za 820.000 dana angažovanja sezonskih radnika državi plaćeni porezi i doprinosi od 250 miliona dinara.

Dorđević je istakla da radnici koji su na sezonskim poslovima najčešće angažovani radnici koji imaju između 46 i 60 godina, to je oko 50 odsto, te da je isto toliko na evidenciji NSZ u proseku četiri godine.

Prema dosadašnim pozitivnim rezultatima primene Zakona u poljoprivredi, kaže Ðorđević, planirana su proširenja sprovođenja Zakona na pozive kao što su čuvanje dece, čišćenje kuća i zgrada, fizičke poslove, utovar, istovar, kao i peranje sudova, konobarosanje i dostavljanje hrane. Zakon o radnom angažovanju radnika zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima primenjuje se od 1. januara 2019. godine i predstavlja proširenje Zakona o sezonskim poslovima, koji je regulisao povremeni rad u sektoru poljoprivrede do tog vremena.

(Telegraf Biznis)