Gas stabilno, poslanici tvrde da se kriza neće preliti na Srbiju: "Potreban balans EPS-a i privrede"

Foto: Shutterstock

Zahvaljujući godišnjem ugovoru Srbija do kraja godine neće osetiti divljanje cene gasa, a o balansu razvoja EPS-a i privrede kroz cenu električne energije odluku treba da donese država, rečeno je tokom rasprave o cenama i snabdevenosti tržišta energenata vođenoj na sednici skupštinskog odbora.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Lakićević rekao je da je trenutno u okruženju tržišna cena 1000 kubika gasa oko 1.200 dolara, a da Srbija zahvaljujući godišnjem ugovoru plaća daleko manju cenu.

"Radićemo na produženju ugovora uz mogućnost da se zadrži naftna formula u formiranju cene gasa. Taj ugovor će se raditi za 2022. godinu, da se obezbedi po toj ceni, ili nešto malo višoj ceni gas i za dalje", rekao je on.

Dodao je da je skladište Banatski dvor trenutno popunjeno sa 92-93 posto, a da se očekuje da do 15. oktobra bude puno.

Naveo je da će iz ta dva izvora tokom grejne sezone biti zadovoljene potrebe za gasom. Rekao je da je 80 odsto toplana na gas, te da je ministarstvo obezbedilo potrebe toplana za predstojeću grejnu sezonu i ocenio da bi trebalo da budemo sigurni po pitanju snabdevenosti. Lakićević je rekao i da su oscilacije cena električne energije ogromne i kao primer naveo da je megavatčas na domaćoj berzi danas 240 evra, da je u četvrtak bio 327, a pre dva dana 182 evra.

"Cena struje prema domaćinstvima je stabilna i fiksna. Prema privredi je relativno stabilna bila do avgusta, a sada privredni subjekti sklapaju ugovore po cenama sa satnim fluktuacijama koje su i do 270 evra", rekao je on.

Dodao je da je potreba za uvozom struje sada vrlo mala, a ako bude završena rekonstrukcija TENT-a B do kraja godine, neće biti potrebe za uvozom električne energije.

Govoreći o toplanama Lakićević je istakao da je sadašnja cena daljinskog grejanja određena kada je tržišna vrednost gasa bila u rasponu od 430 do 470 dolara. Predsednik Saveta Agencije za energetiku (AERS) Dejan Popović istakao je da se nezapamćeno uvećanje cene gasa neće odraziti na Srbiju bar do isteka ovog godišnjeg ugovora.

On je ocenio da zahvaljujući gasovodu Srbija u narednih 30 godina neće imati problema u snabdevanju gasom. Popović je istakao i da je snabdevenost strujom zadovoljavajuća, te da neće biti poremećaja, i naveo da EPS snabdeva preko 98 odsto potrošača.

On je istakao da je sadašnja situacija u Evropi najbolja opomena koliko znači čuvati energetsku bezbednost i sačuvati EPS. Direktorka sektora u Privrednoj komori Srbije Kristina Ðurić istakla da je da od privrede stižu podaci da skok cena energije negativno utiče na posao.

Istakla je da se zbog prelivanja situacije iz Evrope može očekivati rast cena u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i većeg od 30 odsto. Kao dobru okolnost navela je da je obezbeđena sirovinska baza za tu industriju u Srbiji.

Privreda električnu energiju kupuje na slobodnom tržištu a od sredine leta dobijaju ponude koje su po cenama veće i do 150 posto. Kako je ocenila to može biti pogubno za poslovanje privrede, a zajedno sa rastom cena sirovina u realnom sektoru, može dovesti u pitanje održivost privrede.

Dodala je da zbog 150 posto veće cene struje koja se koristi u proizvodnji cene finalnih proizvoda mogu biti veće između 30 i 50 posto. Ona je apelovala da se u nepovoljnoj situaciji za privredu, nađe način, omogući koordinacija privrede i države, i da se problemi prevaziđu a privreda nastavi da funkcioniše.

Izvršni direktor EPS-a za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević objasnio je da je oko 40 posto privrede blagovremeno ugovorilo struju za 2022. godinu a da je problem kod 60 odsto koji to nisu učinili.

Foto: Shutterstock

On je objasnio da se energija u Srbiji za garantovano snabdevanje prodaje po 32 evra za megavat sat u proseku, a da je 40 odsto potrošnje za 2022. godinu ugovoreno sa prosečnih 60 evra.

Istakao je da će EPS tako ostvariti prosečan prihod od 45 evra. "Sama cena elekrične energije ključno je da omogući likvidnost EPS-a, odnosno od nje zavisi koliko će EPS imati sredstava za investicije", istakao je on.

Dodao je EPS nema podatke za celu privredu, već to ima Vlada Srbije pa bi ona trebalo da uspostavi uravnoteženje između potreba EPS-a i drugih privrednih grana.

Predsednik Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović ocenio je da je pred grejnu sezonu ohrabrujuće da je većina toplana potpisala ugovore za energente.

Istakao je da obeshrabruje poskupljenje energenata koje će uslediti. On se začudio i podatku da je od 60 toplana, samo sedam podnelo zahtev za korekcijom cene, i naveo da su neke tražile da se cene spuste.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Zoran Dimitrijević istakao je da se situacija oko energenata u privredi prati na dnevnom nivou. Dodao je da se nadaju adekvatnim merama države, ukoliko ona bude imala mogućnosti.

Predsednik odbora Veroljub Arsić, kao i više poslanika članova tog tela tokom rasprave ukazali su na mogućnost da poremećaj u radu malih i srednjih preduzeća može da dovede poskupljenja robe na domaćem tržištu.

Apostrofirano je da se posledice energetske krize mogu preneti i na građevinarstvo što bi usporilo reindustrijalizaciju Srbije. Zatraženo je da ministarstva preispitaju mogućnosti podrške privredi koja trpi zbog skoka cena energenata.

(Telegraf Biznis/Tanjug)