Šta da radite ako vas poslodavac tera da dođete na posao, a imate simptome kovida?

Foto: Shutterstock, Pixabay

Pandemija izazvana kovidom-19 dodatno je "pomrsila" već dovoljno zamršeno tržište rada, a u prvom planu su prava zaposlenih, budući da ona neretko budu ugrožena.

Iako načelno postoji sistem u svakoj zemlji, koji bi trebalo da štiti kako radnike, tako i poslodavce, od svake vrste zlupotrebe ili kršenja prava, praksa je pokazala da je tokom ere kovida bilo dosta nepravilnosti.

Dok agonija zvana "korona" ne prestaje da potresa ceo svet, dva pitanja ostaju aktuelna - i to skoro dve godine od prvog zabeleženog slučaja zaraze u Kini, u decembru 2019. godine.

Teme za vas

1. Šta poslodavac može da uradi, ako zaposleni ignoriše mere zaštite i dolazi na posao sa simptomima kovida?

2. Šta konkretno da uradim, ako me poslodavac tera da dolazim na posao i pored simptoma kovida?

Kada govorimo o ovim temama, još 2020. je donet Pravilnik koji sadrži dva dela odredbi - jedan za poslodavce, a drugi koji propisuje obaveze zaposlenih. Ipak, tu je bilo više osvrta na to kako stvoriti bezbedno radno okruženje, koje su mere prevencije, šta šefovi moraju da preduzmu kao deo plana zaštite od korone, a koje su obaveze radnika.

Situacija kao i uvek, nije crno-bela. Ako radnik nema vidljive simptome, teško je detektovati od strane drugog lica da je zaražen. Samim tim, on može prećutno dolaziti na posao, ali pitanje je da li sme?

Kao što poslodavci imaju dužnost da obezbede zdravo radno okruženje, tako su i radnici dužni da prijave ako su imali bliži kontakt s osobom obolelom od kovida ili su i sami zaraženi, odnosno potencijalno zaraženi. Uz to, dužnost zaposlenih je da se, koliko je to moguće, adekvatno i razumno staraju o sopstvenom zdravlju - ali i o zdravlju drugih.

Kovid propusnica / Foto: CHROMORANGE / Alamy / Alamy / Profimedia

Kome se obratiti?

Treba istaći da je kovid-19 tema od značaja za javno zdravlje, te da se poslodavcu preporučuje da - ako se sumnja da je određeni radnik zaražen virusom - ne dozvoli toj konkretnoj osobi da dođe na posao, jer tako potencijalno ugrožava i druge. Mera je, u tom slučaju, samoizolacija odnosno testiranje na kovid-19.

Ono što šef može da traži do radnika jeste na uvid donese potvrdu od lekara da je zdrav, tj. da nije oboleo od kovida; ako lekar proglasi radnika zdravim, on se može vratiti na posao. U suprotnom, neminovno je uzimanje bolovanja.

Adresa na koju poslodavci mogu da "pokucaju" jeste Unija poslodavaca Srbije. Upravo tu se blagovremeno i precizno emituju sve aktuelne informacije u vezi sa kovidom-19 na radnom mestu. Osim toga, više podataka možete potražiti u sklopu Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti kovid-19.

Foto: Pixabay

Kako se navodi, lica kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti kovid-19, upućuju se, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u kućnu izolaciju sa zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 dana, nakon čega se javljaju na pregled lekara primarne zdravstvene zaštite (kovid ambulante) u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta, dok se lica obolela od te zarazne bolesti - kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, tokom perioda zaraznosti, nakon pregleda lekara specijaliste (prijemno-trijažnog centra kovid bolnica) - upućuju u kućnu izolaciju pod zdravstvenim nadzorom lekara primarne zdravstvene zaštite (COVID ambulante), a po potrebi se upućuju u prijemno-trijažni centar kovid bolnica.

Kako radnik da zaštiti sebe?

Dakle, na osnovu ovih informacija, poslodavac se uvek može pozvati na zakon, baš kao i zaposleni.

Dalje, mimo Unije poslodavaca Srbije, ključni faktori u ovom kontekstu su Ministarstvo rada i Inspekcija rada. To je, upravo, i adresa na koju mogu "pokucati" zaposleni koji smatraju da su ugroženi.

"Ako smatrate da su vaša radna prava ugrožena, možete pod imenom i prezimenom ili anonimno, podneti prijavu Inspekciji rada", navodi se i dalje dodaje da "ne postoji utvrđeni obrazac po kojem se podnosi prijava zbog nepoštovanja Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa u oblasti rada od strane poslodavaca" - to je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Foto: Printskrin/www.minrzs.gov.rs

Prijavu možete podneti u slobodnoj formi, imenom i prezimenom ili anonimno, pa čak i za "treće lice", a takođe treba navesti podatke o poslodavcu na koga se odnosi prijava (naziv i adresa sedišta poslodavca, odnosno izdvojene poslovne jedinice). Inspekciji se možete obratiti lično, mejlom ili telefonom.

Foto: Printskrin/www.minrzs.gov.rs

Ministarstvo rada, naime, ima zasebnu sekciju koja se odnosi baš na kovid-19, gde možete utvrditi prava zaposlenih po raznim pitanjima. U martu ove godine pisali smo i tome da Savez nemačkih sindikata (DGB) pokrajine Hesen-Tiringija koronu doživljava kao povredu na radu, što je jedna od nadležnosti Inspektorata za rad u Srbiji (utvrđivanje povrede na radu).

Zakon o zdravstvenom osiguranju kod nas propisuje 7 razloga privremene sprečenosti za rad zbog kojih osiguraniku pripada pravo na naknadu zarade. Zakon je taksativno izdvaja: bolest ili povreda van rada, bolest ili povreda na radu, bolest ili komplikacija zbog održavanja trudnoće, nega bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, pratnja bolesnom osiguranom licu prilikom putovanja ili stacionarnog lečenja.

Sedmi zakonski razlog za bolovanje, koji je važan kod borbe protiv širenja infektivnih bolesti, definisan je ovako: naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenim i preduzetnicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u svojoj okolini.

Dakle, u slučajevima kada se zaposlenom od strane nadležnog organa (sanitarnog inspеktora, organa nadlеžnog za kontrolu prеlažеnja državnе granicе, carinskog organa, službenika Ministarstva unutrašnjih poslova ili izabranog lеkara) odredi izolacija zato što je kliconoša ili zbog toga što se u njegovoj okolini pojavila zarazna bolest - on ima pravo na bolovanje po citiranom zakonskom osnovu. U slučaju te vrste bolovanja, naknada zarade isplaćuje se na isti način, u istom obimu i na teret istih subjekata, kao i kod običnog bolovanja van rada.

(Telegraf Biznis)