• 0

5 ekonomskih trendova koji se tiču i Srbije: Da li je pravo vreme da se okrenemo lokalnom?

, Telegraf Biznis

Interesantno je da bi, od većine aspekata koji se primarno uzimaju u obzir, samo tržište nekretnina moglo odoleti "trendu lokalizacije"

  • 0
ekonomija-srbija

Foto: Pixabay/photojoiner

Skoro pune dve godine ekonomski stručnjaci, banke, konsultanske kuće i kompanije, kao i same države, pokušavaju da reše razne "misterije" i izazove koje donosi kovid-19.

Kod nekih je aktuelna kriza iznedrila konstruktivne ideje ili programe "spasavanja" privrede, odnosno nagnala ih da, s jedne strane razmišljaju "izvan kutije", dok se s druge strane - više okreću lokalnom tržištu.

Upravo to okretanje od globalizacije ka lokalizaciji je, možda, najveći utisak konsultanske firme "Egzakta Advisory", nakon sprovedenog opsežnog analiziranja ekonomskih pokazatelja u vreme pandemije. Tačnije, reč je o "teaser" studiji koja se bavi promenama, izazovima, poremećajima u lancima snabdevanja itd.

Na osnovu onoga što smo mogli da čujemo na konferenciji za medije, održanoj tim povodom, možemo zaključiti da su prethodne dve godine (a nastavlja se i u narednim) donele barem 5 ključnih trendova.

Menjaju se strateška opredeljenja

Globalizacija više nije tako dominantan pojam, kao da je pandemija "presekla" njen zamah, koji je na snazi godinama unazad. Konstatovano je da se svetske privrede, i generalno države, više okreću lokalnim tržištima.

Recimo, jedan od nezanemarljivih razloga za razmatranje te ideje jesu više carine na neke proizvode koji se uvoze, ali i činjenica da je transport iz Kine - u vreme krize - poskupeo čak 9 puta. Ne može se dovoljno naglasiti ni kolike probleme mesecima unazad prave poremećaji u lancima snabdevanja.

2022 korona virus, planeta svet maska, vakcina

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Cene će nastaviti da rastu

Očekuje se dalji uzlazni trend kada je reč o cenama, posebno ako govorimo o hrani. Struja je skuplja šest puta u odnosu na početak godine, a mnogo puta smo pisali i o tome koje sve namirnice su praćene višim cenama, uključujući čak i kolače, pečenje...

Podsećamo, trgovci od 3. decembra ove godine ne smeju da podižu cene vezane za šećer, ulje, brašno, meso. Ipak, stručnjak iz pomenute beogradske firme, Marko Marković, ističe da će "svet tek osetiti krizu i inflatorne pritiske".

Nekretnine ostaju jako tržište

Interesantno je da bi, od većine aspekata koji se primarno uzimaju u obzir, samo tržište nekretnina moglo odoleti "trendu lokalizacije". Tu je na snazi globalni trend. Cene skaču, ne samo u Srbiji, već i širom regiona, od Hrvatske, preko Slovenije, do Mađarske. Takođe, isto se dešava u svetu.

Kako smo nedavno pisali, ovim gradovima preti "pucanje balona", jer su cene dostigle rekordne visine.

Programeri: Shutt

Foto: Shutt

Treba nam proizvod

Partner "Egzakte", Marko Marković, koji ima 20 godina iskustva u konsaltingu i privredi, kaže da "Srbija mora da osmisli proizvod koji pruža konkretan benefit, ako želi više investitora", mada konstatuje da ih ima i više nego dovoljno.

- Nije poenta u tome da, ako poslujete u IT svetu, outsource-ujete programere za neku, recimo, nemačku firmu. Tu niko ne želi da investira. Moramo osmisliti proizvod, a ljudima u Srbiji generalno fali motivacije, preduzetničkog duha. Inače, sami fondovi su puni para - dodaje.

Njegova koleginica, Ivana Višnjić, inače senior direktor u firmi, kaže da "fondovi počinju da spuštaju kriterijume, upravo zbog velike količine novca koji imaju".

- Fali nam mentora, ljudi koji će kreatorima dati specifična znanja, kako bi startap scena kod nas ojačala, kao što je stabilna u Izraelu. Ljudi moraju da shvate da svima treba biznis plan, ne samo kompanijama koje se bave proizvodnjom. I humanitarne organizacije imaju biznis plan. Tehnološke kompanije kao što su Majkrosoft ili Epl, toliko su obimne da su trome da isprate baš sve trendove na tržištu. Zato ulažu u startape, male firme koje kasnije "prisvajaju" - dodaje Višnjić.

posao, kancelarija

Foto: Freepik

Top industrije za investiranje

Svaka država bi trebalo da (prepo)zna u čemu je "jaka", te da fokus usmeri u tom pravcu, da jača potencijal tih oblasti i okuplja kvalifikovanu radnu snagu. Ne treba zanemariti podatak da ulaganja stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji godinama rastu. U periodu od 10 godina, ukupno je uloženo 28 milijardi dolara. S druge strane, visok nivo SDI je pokazatelj da je u Srbiji radna snaga - jeftina.

Ono gde, prema studiji "Egzakte", treba ulagati u narednom periodu jeste prerađivačka industrija, i svakako poljoprivreda, IT sektor, mediji. "Budućnost razvoja poljoprivredne industrije ogleda se u strateškom korišćenju postojećih resursa, koji će doprineti rastu dodate vrednosti", konstatuje se.

Pomenute sfere su identifikovane kao ključni segmenti za "lokalizovanje". Napominje se i da su MMSP (mikro, mala i srednja preduzeća) - stub ekonomije jedne zemlje. Dakle, ako se investitori pitaju gde da ulažu novac, MMSP treba da budu prva adresa.

Za stabilnost ekonomije potrebno je pokrenuti i domaće privatne investicije.

Video: Kako funkcioniše e-fiskalizacija u Srbiji

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari