• 1

Za "obične građane" inflacija može biti korisna, ali samo u ovom slučaju

Neposredne koristi od inflacije su manje opipljive od njenih mana, ali to ne znači da ih nema, barem za ovu grupu ljudi

  • 1
Novogodišnja jelka Njujork

Foto: Tanjug/AP

Inflacija, koju tumačimo kao naglo povećanje cena roba i usluga, nesumnjivo se posmatra kao negativna pojava, jer logično - niko ne voli da plaća više.

Ali u celini, inflacija zapravo može biti dobra stvar za mnoge građane iz redova radničke klase, ako postoji sistem ustrojen kao u Americi.

To se posebno odnosi na one građane koje čeka dugogodišnja fiksna kamata, poput 30-godišnje hipoteke. Ono što vidimo da se trenutno dešava u SAD, ali ne i svuda, jeste da plate rastu, maltene uporedo s potrošačkim cenama.

S jedne strane, za to je "kriva" nestašica radnika na tržištu, i to u raznim industrijama. Povećanje zarade ne samo da osnažuje radnike, već im obezbeđuje i više novca za otplatu duga.

Pored toga, u slučaju hipoteke, mesečna uplata ostaje ista, ali zato data kuća uvećava svoju vrednost. Problem je samo u tome što "obični građani" neće odmah osetiti preokret.

- Ima svetla na kraju tunela, samo što bi moglo proći nekoliko godina do tada - rekao je Kent Smeters, profesor poslovne ekonomije u "Wharton School of Business".

Kako dalje navodi CNN, inflacija favorizuje dužnike.

Neposredne koristi od inflacije su za "obične ljude" manje opipljive od njenih mana - računi su veći, gorivo takođe, hrana... U poređenju s tim, benefit je manje opipljiv, ali je svakako i dalje značajan manji teret duga dužnika.

- Ako se zadužujete po fiksnoj stopi, kao što je hipoteka na 30 godina, onda ste pobednik kako inflacija raste - kaže Smeters i dodaje da se "o 30-godišnjoj hipoteci često razmišlja kao o zaštiti od inflacije".

Rustična kuća

Foto: Shutterstock

Drugim rečima, cena hipoteke ostaje stabilna, dok iznos novca koji morate da platite za nju - raste. To, naravno, nije savršeno sinhronizovana situacija: plate ne rastu odmah sa inflacijom, ali na kraju rastu. Hipoteke, od kojih su ogromna većina 30-godišnji zajmovi sa fiksnom kamatnom stopom, čine skoro 11 biliona dolara od trenutno rekordnih 15 biliona dolara američkog duga.

U međuvremenu, primanja rastu zajedno sa cenama, u suštini smanjujući stvarnu vrednost tog duga. Naravno, problem je u zemljama gde plate ne prate cene, odnosno gde rast nije usklađen.

Ista beneficija inflacije važi za sve koji otplaćuju studentske kredite u SAD, a koji takođe imaju fiksnu kamatnu stopu, dodaje CNN. Kako se vaš prihod povećava, u suštini dobijate popust na ono što morate da vratite. Do sada, rast plata uglavnom nije pratio povećanje cena, ali analitičari kažu da bi se to moglo promeniti u novoj godini kako uska grla u transportu počnu da popuštaju.

Prihodi domaćinstava su, pritom, pojačani državnim podsticajima kao što su stimulativne isplate i naknade za nezaposlene.

- U prvih osam meseci 2021. lični prihodi - koji uključuju zarađene plate i državne isplate - bili su 15% ispred onoga što su bili 2019. godine - kaže Daniel Alpert, izvršni partner u "Westwood Capital".

Napominje da je reč ostotinama milijardi dolara.

Visoke cene, kupovina, odeća, skupoća

Foto: Shutterstock, Tanjug/AP

Gubitnici inflacije

Ne smanjuju se svi dugovi sa inflacijom, naravno. Kamatne stope na kreditne kartice, koje uglavnom nisu fiksne, porasle su ove godine u proseku na 17,13%, nešto ispod rekordnih 17,14% iz 2019, prema podacima Federalnih rezervi. I svako ko živi od fiksnog prihoda, kao što su penzioneri, koji nemaju koristi od povećanja plata - oseća dodatni pritisak kako cene rastu.

Druga grupa koja je pogođena su ljudi koji su izloženi državnim obveznicama - domaćinstva sa više od milion dolara koja obično ulažu i u akcije i u dug. Dakle, oni će izgubiti sa višom inflacijom. To je zato što će onim vlasnicima obveznica, koji u suštini pozajmljuju novac vladi, biti vraćene pare koje ima manju kupovnu moć.

Video: Kako naći stan u situaciji kada cene nekretnina i zakupa divljaju?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Srkimaja

    Fiksna kamata a promjenjiv euribor ,kada on skoci skace i rata ,banke su sebe zastitile......

    6
    0

    Podelite komentar

Google preporuke