Inflacija je obuzela ceo svet: 7 razloga koji objašnjavaju veće troškove života

Od kupovine namirnica do grejanja naših domova, troškovi života naglo rastu - ne samo kod nas, već širom sveta. Globalna inflacija je na najvećem nivou još od 2008, a ovo su ključni "okidači" za to.

Nafta

Teme za vas

Cene nafte su pale na početku pandemije, ali je potražnja od tada skočila, a ove nedelje su cene dostigle sedmogodišnji maksimum. U SAD benzin trenutno košta, u proseku, 3,31 dolar po galonu, što je skok sa 2,385 dolara po galonu, od pre godinu dana. Slična priča je u Velikoj Britaniji i EU. Cena gasa je, kao što znamo, takođe porasla, što se odrazilo i na račune za grejanje. Potražnja iz Azije je podigla cene, zajedno sa hladnom zimom u Evropi prošle godine, koja je iscrpila rezerve gasa.

Nestašica robe

Tokom pandemije skočile su cene mnoge robe iz domena široke potrošnje. Potrošači koji su ostali "zaglavljeni" kod kuće tokom izolacije u 2020. i 2021, nisu mogli da idu u restorane ili na odmor, pa su više kupovali, bavili se uređenjem doma. Proizvođači iz Azije se i sada bore da "održe korak" sa potražnjom.

To je dovelo do nestašice materijala kao što su plastika, beton i čelik, a cene su skočile. U 2021, u Velikoj Britaniji, drvo je koštalo čak 80% više nego inače. Veliki američki maloprodavci, kao što je Najki, podigli su svoje cene zbog većih troškova lanaca snabdevanja. Takođe, mesecima postoji nedostatak čipova, koji su vitalne komponente u automobilima, računarima i drugim kućnim uređajima.

Troškovi isporuke

Globalne brodarske kompanije - koje prevoze robu širom sveta - bile su preplavljene rastućom potražnjom tokom pandemije. To znači da su trgovci na malo morali da plate mnogo više da bi tu robu uneli u prodavnice. Kao rezultat toga, cene su prenete i na potrošače.

Slanje jednog kontejnera od 40 stopa iz Azije u Evropu trenutno košta 17.000 dolara - više od 10 puta nego pre godinu dana, kada je cena bila 1.500 dolara. Sve je praćeno povećanjem tarifa za vazdušni transport, a pogoršano nedostatkom vozača kamiona u Evropi. Činilo se da se uska grla u transportu ublažavaju u decembru, a SAD su počele da nadmašuju rekordna zagušenja u svojim lukama.

Rast plata

Mnogi ljudi daju otkaz ili menjaju posao tokom pandemije. U SAD je u aprilu više od četiri miliona ljudi napustilo posao, prema podacima Ministarstva rada, što je najveći rekord u istoriji. Kao rezultat toga, firme imaju probleme sa zapošljavanjem osoblja kao što su vozači, radnici sa hranom i konobari u restoranima.

Istraživanje firme "Korn Ferry", sprovedeno među 50 velikih američkih trgovaca na malo, pokazalo je da 94% njih ima problem sa popunjavanjem upražnjenih pozicija. Stoga kompanije moraju da povećavaju plate ili nude bonuse - kako bi privukle i zadržale osoblje.

Mekdonalds i Amazon nude bonuse za zapošljavanje u rasponu od 200 do 1.000 dolara. Ali, ti dodatni troškovi poslodavca ponovo se prebacuju na potrošače. Globalni brend odeće "Next" okrivio je planirano povećanje cena za 2022. delom zbog povećanja troškova zarada.

Foto: Tanjug/AP

Klima

Ekstremno vreme u mnogim delovima sveta doprinelo je inflaciji. Globalne zalihe nafte su pogođene uraganima Ida i Nikolas koji su prolazili kroz Meksički zaliv i oštetili američku naftnu infrastrukturu. Takođe, prošle godine je žestoka zimska oluja zatvorila velike fabrike u Teksasu, što je dodatno pogoršalo probleme sa mikročipovima. Cena kafe je takođe skočila nakon što je Brazil, najveći svetski proizvođač, imao lošu žetvu posle svoje najveće suše.

Trgovinske barijere

Skuplji uvoz takođe doprinosi višim cenama. Procenjuje se da su nova pravila trgovine posle Bregzita smanjila uvoz iz EU u Veliku Britaniju, za oko četvrtinu, u prvoj polovini 2021. Naknade za roming se vraćaju za mnoge putnike iz Ujedinjenog Kraljevstva koji posećuju Evropu ove godine. Mimo toga, američke uvozne carine na kinesku robu su skoro u potpunosti prenete na američke kupce u vidu viših cena. Kineski telekomunikacioni gigant Huavej rekao je prošle godine da sankcije koje su SAD uvele kompaniji 2019. - utiču na američke dobavljače i globalne kupce.

Kraj pandemijske podrške

Vlade širom sveta "popuštaju" s podrškom usmerenom ka preduzećima. Javna potrošnja i zaduživanje porasli su širom sveta tokom pandemije. To je dovelo do povećanja poreza što je doprinelo redukovanju troškova života, dok plate većine ljudi ostaju nepromenjene. Mnoge razvijene ekonomije su imale politike, osmišljene tako da zaštite radnike, kao što je prinudni odmor, kao i politike socijalne zaštite, fokusirane na one najslabije plaćene. Neki ekonomisti sugerišu da bi ove politike takođe mogle da povećaju inflaciju, kako se mere podrške bliže kraju.

(Telegraf Biznis)