Šefica MMF: Ekonomski gubici od pandemije biće skoro 14 biliona dolara

Foto: Pixabay.com

- Ekonomski oporavak sveta od pandemije virusa korona se nastavlja, ali usporeno - rekla je nedavno izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgijeva, u onlajn govoru na video-sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20.

Međunarodni ekonomski sajtovi su preneli vest da je Georgijeva podsetila kako je pre tri nedelje MMF smanjio svoju prognozu globalnog rasta na 4,4 odsto, delimično zbog revidiranja procene izgleda rasta u Sjedinjenim Državama i Kini.

Ona je naglasila da od tada ekonomski pokazatelji pokazuju slabiju dinamiku rasta u 2022. godini zbog pojave omikrona i poremećaja u lancu snabdevanja koji su dugotrajniji nego što se očekivalo.

Teme za vas

Istovremeno, inflacija je i dalje visoka u mnogim zemljama, finansijska tržišta su nestabilnija, a geopolitičke tenzije su naglo porasle.

"Snažna međunarodna saradnja i izuzetna fleksibilnost politike biće od vitalnog značaja za savladavanje složene staze s preprekama 2022. godine - rekla je ona, fokusirajući se na tri prioriteta politike.

Prvo (1), moraju se pojačati napori u borbi protiv onoga što bi se moglo opisati kao "ekonomski dugoročni kovid". MMF predviđa da će ekonomski gubici od pandemije biti skoro 13,8 biliona američkih dolara do kraja 2024. godine, a omikron podseća da je kontinuirani i inkluzivni oporavak nemoguć dok se pandemija nastavlja, upozorila je Georgijeva.

U takvim okolnostima, kaže, najbolji način delovanja je da se, uz obezbeđivanje vakcina, pređe i na obezbeđivanje toga da svaka zemlja ima jednak pristup sveobuhvatnom "kompletu alata za kovid-19" koji sadrži testove i sredstva za lečenje".

Podsećamo, nešto slično je istakao nedavno i Bil Gejts, u okviru Minhenske bezbednosne konferencije.

Foto: Shutterstock

Drugo (2), kaže šefica MMF-a, mnoge zemlje će morati da primene strožu monetarnu politiku. U kontekstu visokog stepena neizvesnosti i značajnih razlika između zemalja, makroekonomske politike moraju biti pažljivo kalibrisane u skladu sa okolnostima svake zemlje. Treba smanjiti i rizik od uticaja potencijalnih spoljašnjih posledica na tržišta u razvoju i zemlje u razvoju.

Treće (3), države moraju dati veći prioritet fiskalnoj održivosti. Hitne fiskalne mere, sprovedene tokom krize, pomogle su da se spreči nova velika recesija. Ali, one su takođe podigle dug na rekordno visoke nivoe. "Tokom 2020. smo videli najveće povećanje duga za godinu dana od Drugog svetskog rata, pri čemu je globalni dug i javni i privatni, porastao na 226 biliona dolara", rekla je Georgijeva.

(Telegraf Biznis)