Privrede Srbije i Hrvatske traže bolju proceduru na granici: Predlažu nekoliko mera

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Privrednici Srbije i Hrvatske tražiće od svojih vlada da se što pre ubrza protok robe preko svih graničnih prelaza između dve zemlje i da se usklade radna vremena hrvatskih i srpskih graničnih inspekcijskih službi čime bi se smanjili gubici koje kompanije trpe zbog dugog čekanja i komplikovanih procedura na graničnim prelazima.

To je dogovoreno na sastanku predsednika privrednih komora dve zemlje Marka Čadeža i Luke Burilovića, a ekspertski timovi će u narednim danima analizirati zbog čega nastaju dugi redovi na graničnim prelazima i kako da se ubrza trgovina među kompanijama u regionu.

To je, kako su naveli, posebno važno u kontekstu aktuelne krize u Ukrajini.

Predsednici dve komore razgovarali su na sastanku u Zagrebu o mogućnostima za uspostavljanje dvadesetčetvoročasovnog rada sedam dana u nedelji za sve granične i inspekcijske službe dve zemlje, kao i o šansama za uspostavljanje zajedničke železničke stanice u Vinkovcima na kojoj bi se obavaljale sve graničene kontrole sa obe strane.

Foto: PKS

Čadež i Burilović su razgovarali i o saradnji u oblasti energetike i nužnosti diversifikacije pristupa energentima za privrednike u dve države kako bi se kompanijama omogućio nesmetan rad i u narednom periodu.

Čadež će se u Zagrebu sastati i sa Sanjom Burić, predsednicom Uprave borda direktora Energia naturalis grupe, u okviru koje posluje Prvo plinarsko društvo (PPD) u Hrvatskoj, a sa kojim će razgovarati o mogućnosti zajedničkih projekata srpskih i hrvatskih privrednika u sferi snabdevanja gasom. Imaće i sastanke sa Emilom Tedeskim, vlasnikom i osnivačem Atlantik Grupe i Fabrisom Peruškim, glavnim izvršnim direktorom i članom Borda direktora Fortenova grupe, sa kojima će razgovarati o unapređenju privredne saradnje u regionu i novim investicijama kompanija.

Podaci pokazuju da je tokom 2021. robna razmena između Srbije i Hrvatske, koja je 14. spoljnotrgovinski partner naše zemlje, bila 1,337 milijardi evra, što je rast od 268,3 miliona evra, odnosno oko 25 odsto više u odnosu na 2020.