Igra mačke i miše, ali američki turisti likuju: Evropa im nikad nije bila jeftinija

Uvek postoji taj neki rivalitet između SAD i Evrope, ali opšte je poznato koliko Amerikanci vole da posete Stari kontinent - pre svega, Italiju, Francusku, Španiju, Grčku, Jadran.

Na unosan i dobro organizovan turizam oslanjaju se mnoge evropske države, koje decenijama unazad generišu "brdo" novca upravo tim putem. Ipak, onda je krajem 2019. usledila korona kriza koja je omela putnike da ispune svoje "misije", a vlade zemalja i ugostitelji su se našli u čudu.

Teme za vas

Uprkos posledicama pandemije i ratu u Ukrajini, pa i trenutnim potresima u avio-industriji, turizam polako staje na noge. Nešto se, međutim, promenilo.

CNN ovih dana piše da "Evropa decenijama nije bilo tako jeftina za Amerikance".

Zapravo, tekst počinje ovako:

"Ako ste Amerikanac/ka koji/a ovog leta posećuje Italiju, Grčku ili Španiju, posle pauze u putovanjima za vreme pandemije, imate sreće: obroci, hoteli i obilasci su pristupačniji u dolarima nego što su bili dve decenije. Šta se dešava: evro je pao na oko 1,03 dolara, ili za više od 8% u odnosu na američki dolar od početka godine. Sada se trguje na najnižem nivou od kasne 2002. Većina analitičara ne misli da je još uvek dostigao dno, ali, vrte se predviđanja da bi čak moglo doći do pariteta, u kojem se jedan dolar može zameniti za jedan evro".

Ono što je dobro za američke turiste ujedno je problematično za evropska preduzeća koja moraju da kupuju energiju, sirovine i komponente po ceni u dolarima. Rastuća cena uvoza mogla bi da nastavi da "gura" cene u 19 zemalja koje koriste evro, gde je godišnja inflacija u junu skočila na rekordnih 8,6 odsto.

Šta pokreće rasprodaju evra, druge najkorišćenije valute na svetu?

Analitičari ukazuju na nekoliko faktora.

Prvi faktor su ekonomski izgledi: strahovi od recesije rastu na globalnom nivou. Ali, blizina Evrope ratu u Ukrajini i njeno istorijsko oslanjanje na Rusiju da zadovolji svoje energetske potrebe, učinili su je ranjivijom u odnosu na SAD.

Evro nije bio na tako niskom nivou u odnosu na USD još od 2002. / Foto: Shutterstock

Cene prirodnog gasa u Evropi su na najvišem nivou od marta. Rusija je prekinula dotok gasa u Evropu, a glavni gasovod Severni tok treba da bude obustavljen u julu radi redovnog održavanja. Energetski radnici u Norveškoj su stupili u štrajk, a Evropu potresaju i ova dešavanja.

Drugo važno pitanje je trgovina. Nemačka je prijavila retko viđen mesečni trgovinski deficit, što je znak da visoke cene energije opterećuju proizvođače. Slabiji evro tada postaje neophodan da bi izvoz iz bloka bio konkurentniji. Evropa je takođe bila iza Sjedinjenih Država u podizanju kamatnih stopa, iako Evropska centralna banka očekuje da će početi da rastu ovog meseca.

To znači da je veća verovatnoća da će investitori svoj novac "usidriti" u SAD, gde mogu ostvariti bolje prinose. Kako kamatne stope rastu, postoji zabrinutost da bi tržišta obveznica u zemljama sa velikim dugom, poput Italije i Grčke, mogla biti pod pritiskom. ECB je rekla da će raditi na sprečavanju onoga što naziva "fragmentacijom", ali to ostaje rizik koji trgovci pažljivo prate.

Bezos vs. Bela kuća vs. inflacija

Decenijski visoka inflacija okupira pažnju Bele kuće, dok nadležni pokušavaju da uvere Amerikance kako ozbiljno shvataju rast cena. To je pojačalo upiranje prstom na korporativnu Ameriku, za koju Bajdenova administracija kaže da pogoršava aktuelni problem.

- Moja poruka kompanijama koje upravljaju benzinskim pumpama i određuju cene na pumpi je jednostavna: ovo je vreme rata i globalne opasnosti - tvitovao je predsednik SAD, Džo Bajden, tokom prazničnog vikenda (SAD su, naime, 4. jula proslavile Dan nezavisnosti).

My message to the companies running gas stations and setting prices at the pump is simple: this is a time of war and global peril.Bring down the price you are charging at the pump to reflect the cost you’re paying for the product. And do it now.— President Biden (@POTUS) July 2, 2022

"Smanjite cenu koju naplaćujete na pumpi da biste odrazili cenu koju plaćate za proizvod. I uradite to sada", dodao je.

Usledilo je i negodovanje osnivača Amazona, Džefa Bezosa, koji je sve otvoreniji na Tviteru. On je napisao da je "inflacija previše važan problem da bi Bela kuća nastavila da daje ovakve izjave".

"Radi se, ili o pogrešnom direktnom pravcu, ili o dubokom nerazumevanju osnovne tržišne dinamike", istakao je Bezos.

Ouch. Inflation is far too important a problem for the White House to keep making statements like this. It’s either straight ahead misdirection or a deep misunderstanding of basic market dynamics. https://t.co/XgKfEICZpk— Jeff Bezos (@JeffBezos) July 3, 2022

U ovu priču je "uskočio" i veteran na polju rizičnog kapitala, Bil Garli, rekavši da je "potpuno" saglasan sa Bezosom, i ukazujući na "proteklih 300 godina ekonomskog istraživanja i razumevanja". Bela kuća je odbila ove kritike. Inače, cene nafte su pale za oko 15 dolara tokom prošlog meseca, ali cene na pumpama u SAD maltene nisu mrdnule.

Nafta od 380 dolara? Vodeća banka taj scenario vidi kao moguć

Ubrzo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, svetske cene nafte porasle su iznad 139 dolara po barelu. Poslednji put su trgovane na nivou ispod 113 dolara. Ali, stratezi u JPMorgan Chase-u kao mogući scenario vide onaj u kojem bi "stratosferski" nafta mogla koštati čak 380 dolara.

Prošle nedelje, lideri Grupe 7 (G7) su usaglasili stavove da iznesu plan za ograničavanje cene ruske nafte. To bi omogućilo da se, između ostalog, smanji prihod Moskve. Ipak, detalji se još usaglašavaju, a Rijad je rekao da neće podržati nameru Zapada.

U teoriji, da bi dobili garanciju od zapadnih kompanija, kupci poput Kine i Indije bi trebalo da pristanu da plate samo 50 do 60 dolara po barelu, što bi smanjilo prihode Kremlja, koji procenjuje da će cena po barelu koji izvoze dostići 80 dolara do kraja godine, piše dalje CNN.

Ali, JPMorganov tim upozorava da bi Rusija mogla da uzvrati ograničavanjem proizvodnje nafte, što bi podiglo cene. Ako smanji proizvodnju za 3 miliona barela dnevno, predviđa se da bi cene mogle skočiti na 190 dolara po barelu. U "najgorem slučaju" - a to je smanjenje od 5 miliona barela dnevno - cene bi mogle dostići 380 dolara.

(Telegraf Biznis)