• 2

Nema više negativnog euribora: Šta čeka Srbiju i Evropu posle istorijske odluke, za koliko skače rata za stan?

, Telegraf Biznis

Rast euribora za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, sada je značajna informacija jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug

  • 2
Srbija, grafikon rasta

Foto: Shutterstock, Wikimedia

Evropska centralna banka (ECB) juče je, posle 11 godina podigla kamatne stope u pokušaju da ohladi podivljalu inflaciju u evrozoni. Referentna kamatna stopa, sada je veća za 50 baznih poena, odnosno za 0,5 odsto, i izašla je iz negativne zone u kojoj je držana od 2015. godine.

To automatski znači i da je prošlo vreme negativnog erubora, odnosno, da je došlo novo - za veće kamate na stambene kredite u Srbiji indeksirane u evrima.

"Za mene nije iznenađenje što je ECB pristupila povećanju ključne kamatne stope. Odavno je očekivano, samo je bilo pitanje inteziteta. Takođe, očekivalo se da će to povećanje biti 25 baznih poena, a pristupilo se povećanju od 50 poena, što govori da je reč o kompromisnom rešenju za inflaciju koja se približila dvocifrenom nivou.

Možemo reči da je ovo tek početak normalizacije monetarne politike ECB. Zašto normalizacije? Zbog toga što je do sada pribegavala negativnoj kamatnoj stopi", kaže za Telegraf Biznis poznati ekonomista Đorđe Đukić koji je vrsni poznavalac monteranih kretanja na svetskom tržištu.

Šta se može očekivati dalje?

Kako navodi naš sagovornik, postoje dve dimenzije dalje problematike.

"ECB će u bliskoj budućnosti, nastaviti sa povećanjem ključne kamatne stope, verovatno već u septembru, s tim što će biti intezitet manji (25 baznih poena), ako se ne pogoršaju geopolitičke prilike u vezi s cenama energenata i dr. Međutim, postoji nešto što je mač s dve oštrice - imamo veliki rizik da privreda evrozone uđe u recesiju. On je daleko veći nego da američka privreda potone u recesiju", navodi Đukić.

Kako objašnjava, nemačka industrija je ekstermno zavisna od cene enrgenata, a to se implicira na cene hrane.

"Privreda evrozone je ranjiva u tom smislu. Drugo, mnoge zemlje poput Italije, Španije i Portugalije i dalje su prezadužene i svi mehanizmi koji se primenjuju godinama išli su na ruku tih zemalja da pokušaju da revidiraju svoje javne dugove. Tako da bi dalji rast kamata bio briga i traženje kontramere, zbog prinosa na evroobveznice. Na primer, razlika između prinosa nemačkih i italijanskih je drastična- Italija više plaća investitorima, zato je važna dinamika povećanja", kaže nam Đukić.

Produktivnost u kompanijama širom Evrope nije ista

Đukić ukazuje na još jedan važan argument, a to je velika razlika u produktivnosti rada u kompanijama pojedinih članica evrozone.

"To govori da samo jednom antinflatornom merom ne možete da postignete sličan efekat. Tamo gde je veća produktivnost efekat će se lakše postići, i obrnuto. ECB je tako na ivici. Prognoze pokazuju da će nemačka privreda verovatno na jesen ući u recesiju, a to će povući dodatne posledice.

Moguće je da će se promeniti neka odluka, pre svega u vezi sa energentima u vidu sankcija. Za mene kao ekonomistu je zastrašujući i podatak da je cena đubriva u odnosu na 2010. godinu, 150 procenata veća. To govori koliki su pritisci i na sektor hrane, odnosno koliko će tek biti ukoliko se ne dobije novi sporazum u odnosu Putin-Ukrajina-Erdogan-Iran. U ekonomiji, ne možete sa više mera postizati rezultate koji udžbenički odgovaraju svima. Svi bismo voleli da je veća zaposlenost, a cene niže, ali nije uvek moguće", navodi nam on.

Đorđe Đukić, Sajam medija

Ne možete jednom antiinflatornom merom rešiti sve probleme/Đorđe Đukić/Foto: Nikola Tomić

 

Kako će se reflektovati na Srbiju? 

Pored toga što će sada pozajmljivanje novca poskupeti na nivou banaka, ovo će konkretno uticati i na sve kredite u Srbiji indeksirane u evrima.

Rast euribora za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, sada je značajna informacija jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug. To se u Srbiji odnosi na skoro sve stambene kredite kojih je više od 130.000.

Praktično, mesečne rate mogu biti skuplje za pomenutih 0,5 odsto. Povećanje će se osetiti na promenjivim kamatama kredita indeksiranim u evrima, ali će zavisiti od toga koji instrument banka koristi u obračunavanju kamate, da li je to mesečni, tromesečni ili šestomesečni "euribor", o čemu je Telegraf Biznis ranije pisao.

Promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro, sastoji se od dva dela: jedan je šestomesečni (6M) euribor i njegova vrednost je promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu.

I Đukić potvrđuje da je vreme negativnog erurobora na šest meseci koji je ključan za korisnike stambenih kredita prošao.

"Praktično, korisnici kredita moraju to da zaborave. Mislim da ta privilegija svih dužnika u Evropi, uključujući i dužnike u Srbiji, rezultat pre svega eksperimenta ECB, to treba reći, nije nikakva odluka, a to je da je novembra 2015, do nedavno, kraja juna, bila negativna kamatna stopa, a mi imamo situaciju da je sada u pozitivnoj zoni, odnosno, 0, 5. Korisnici kredita, odnosno oni koji su zaključili ugovor gde je euribor komponenta - u kontekstu kalkulacije svojih obaveza, treba da računaju da će on, na njihovu sreću, zbog usporene dinamike, imati blago rastuće opterećenje", zaključuje Đukić.

Kako se kretao Euribor

Prema podacima sajta Euribor-rates.eu, 6M euribor se „u plus“ vratio 6. juna. Primetno je da su najviše vrednosti ove kamatne stope dostizale tokom 2008. godine.

Tačnije, 9. oktobra 2008. vrednost 6M euribora bila je 5,448 odsto.

Najnižu vrednost, 6M euribor imao je 20. decembra 2021. godine, kada je iznosio -0,554 odsto. Podsećamo da je vrednost euribora tokom 2007. godine iznosila čak i do skoro 5. U toj opciji , visina mesečne obaveze za prethodni primer kredita bi se uvećala na čak 418 evra.

Video: Zanimljive činjenice koje niste znali o bankomatima

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • KiriJanja

    22. jul 2022 | 22:42

    Bojim se za ljude, masovno su utrčavali u kredite zbog želje za nekretninom u većim gradovima. U narednih nekoliko godina eurobor će dostići svoj maksimum u poslednjih 20 god, bojim se da će rate podivljati, ljudi neće moći da otplaćuju svoje kredite, potražnja za stanovima će naglo opasti. Sad je dobro vreme za prodaju nekretnine nikako za kupovinu.

    15
    1

    Podelite komentar

  • Mile Jagodinac

    22. jul 2022 | 18:52

    Šta kamata ima veze sa Srbijom, kod nas banke imaju posebne zakone za pljačku naroda

    14
    1

    Podelite komentar