Ovo je slika realne svetske krize: "Čaj spremamo samo za goste, 25% zarade dajemo za hranu"

Zbog pandemijskih potresa koji traju već dve i po godine, a onda i zbog rusko-ukrajinskog sukoba, u svetu vlada nezapamćena ekonomska kriza, a goruće je pitanje hrane - zaliha i cena.

Tezga sa hranom Sokija Vua, smeštena u restoranu u jednom tržnom centru u Singapuru, omiljena je mnogima zbog svežeg, sočnog pirinča sa piletinom. Ali, kupci su nedavno počeli da se žale kako piletina više nema tako dobar ukus kao nekada.

Vu je bio primoran da pređe na smrznutu piletinu, nakon što je Malezija prošlog meseca, u pokušaju da nadoknadi rastuće lokalne cene, zabranila izvoz živih pilića koji su pristupačniji i ukusniji. Za Singapur, koji trećinu svoje živine nabavlja iz Malezije, uticaj je bio očigledan.

- Ovo je neizbežno. Upotreba smrznutih pilića uticala je na ukus jela, ali nemamo izbora - rekao je Vu.

Kako inflacija raste širom sveta, tako vlada borba da se cene hrane održe pristupačnim, mada je činjenica da ljudi sve više protestuju zbog rastućih troškova života.

Za vlasnike preduzeća, rastući troškovi sastojaka za kuvanje - od ulja do piletine - znači da moraju da podignu cene, pri čemu ljudi sada plaćaju 10 do 20% više, konkretno na Vuuovom štandu. Za potrošače, dakle, ova kriza znači da plaćaju više za istu ili manje kvalitetnu hranu ili da potpuno obuzdaju određene navike.

U Libanu, recimo, gde su endemska korupcija i politički "ćorsokak" osakatili ekonomiju, Svetski program UN za hranu sve više pruža ljudima novčanu pomoć za kupovinu hrane, posebno nakon razorne eksplozije u luci 2020. koja je uništila ogromne silose za žito.

Stalni prekidi struje i visoke cene goriva za generatore ograničavaju ponudu onoga što ljudi mogu da kupe, jer se ne mogu osloniti na zamrzivače i frižidere za skladištenje kvarljivih proizvoda. Trejsi Saliba, samohrana majka dvoje dece i vlasnica preduzeća u Bejrutu, kaže da je trošila oko četvrtine svoje zarade na hranu. Ovih dana polovina njenog prihoda odlazi na prehranu njene porodice, jer valuta gubi snagu usred skoka cena.

- Ne kupujem (namirnice) kao nekada - kaže Saliba i dodaje: "Samo dobijam neophodne stvari i hranu, i tako iz dana u dan".

Cene hrane porasle su za skoro 14% ove godine na tržištima u razvoju i za preko 7% u razvijenim ekonomijama, prema Capital Economics-u. U zemljama u kojima ljudi troše najmanje trećinu ili više svojih prihoda na hranu, svako naglo povećanje cena može dovesti do krize.

Capital Economics predviđa da će domaćinstva na razvijenim tržištima trošiti dodatnih 7 milijardi dolara mesečno na hranu i piće ove i veći deo sledeće godine - zbog inflacije. Udarac je neravnomeran, piše Vašington Post, a prošle godine je 2,3 milijarde ljudi bilo veoma ili umereno gladno, prema globalnom izveštaju Svetskog programa za hranu i četiri druge agencije UN.

Cene hrane su činile oko 60 odsto prošlogodišnjeg povećanja inflacije na Bliskom istoku i u severnoj Africi, sa izuzetkom zemalja Zaliva koje proizvode naftu.

Situacija je posebno teška za Sudan, gde se očekuje da će inflacija dostići 245 odsto ove godine, i Iran, gde su cene piletine, jaja i mleka u maju porasle za čak 300 odsto, što je izazvalo paniku i proteste.

U Somaliji, gde 2,7 miliona ljudi ne može da zadovolji svoje dnevne potrebe za hranom i gde deca umiru od neuhranjenosti, šećer je izvor energije. U maju je kilogram šećera koštao oko 72 centa u Mogadišu, glavnom gradu. Mesec dana kasnije, porastao je na 1,28 dolara po kilogramu.

- U svom domu služim čaj (sa šećerom) tri puta dnevno, ali od sada moram da ga pravim drastično manje, samo kada stignu gosti - rekla je Asli Abdulkadir, somalijska domaćica i majka četvoro dece.

Ljudi se tamo pripremaju za još veće troškove nakon što je Indija najavila da će ove godine ograničiti izvoz šećera, dodaje Post. Čak i ako to ne smanji indijski izvoz šećera u poređenju sa prethodnim godinama, vesti o ograničenju bile su dovoljne da izazovu spekulacije među trgovcima.

- Očekuje se da će cena šećera porasti pošto Somalija u velikoj meri računa na beli šećer koji se izvozi iz Indije i nekoliko smeđih šećera iz Brazila - kaže Ahmed Farah.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu kaže da su cene prehrambenih proizvoda prošle godine porasle za 23%, a rat koji se vodi u Ukrajini dodatno je povećao cenu pšenice i jestivog ulja, što je podstaklo globalnu krizu hrane. Ipak, ove nedelje je došlo do napretka u stvaranju bezbednih koridora za crnomorske pošiljke.

(Telegraf Biznis)