Tako mala, a tako velika: Zemlja koja nudi sve - avanturu, SPA, ukusnu hranu, dobar posao (i za naše građane)
Ušuškana između Austrije, Italije, Hrvatske i Mađarske, reklo bi se da Slovenija ima idealnu poziciju za razvoj - ne samo turizma, već i transporta, trgovine, biznisa uopšte.
Tu su posebno značajne austrijske investicije - kao najveće strane sa 50 odsto udela - kao i dobra veza s Italijom, koja čini da se uvoz i izvoz robe nesmetano odvijaju.
I ne samo to. Kako saznajemo od vrsnog vodiča Janeza Kopara, koji nas četiri dana prati na proputovanju kroz Sloveniju, mnogi građani koji žive u mestima nadomak granica s Italijom ili Austrijom, svakodnevno odlaze tamo na rad, a onda se za svega sat vremena ili manje - vraćaju svojim kućama.
Ima priličan broj tzv. "dnevnih migranata", i to je ujedno jedan od razloga zašto odliv stanovništva nije veliki. Drugi razlog je taj što Slovenci pronalaze motiv da žive i rade u svojoj zemlji.
Novogradnja cvetaPopularnost Slovenije raste iz dana u dan, što se odražava i na sektor nekretnina. Prosečna cena kvadrata u Ljubljani je 4.000 evra, dok u Štajerskoj pokrajini možete naći nešto jeftinije stanove. Na moru su cene takođe skočile, a koliko će trend rasta trajati - ne zna se. Mnogim Slovencima su stanovi u novogradnji sve teže dostupni, posebno mladima.
Naime, plate u Nemačkoj ili Austriji možda jesu veće, ali treba platiti kiriju i sve ostale račune, pa kada se ukupni rashodi stave na tas - ova malena evropska zemlja, ipak, može da se pohvali prihvatljivim standardom za dobar deo građana.
Slovenija, inače, trenutno broji oko 2,1 miliona stanovnika, a sve češće je prvi izbor i mnogim Bosancima, Makedoncima i Albancima, koji žele da rade u boljim uslovima. Telegraf Biznis je upravo o tome pisao početkom godine.
A dok lokalci biraju poslove i mahom beže od rada na gradilištu, strani radnici popunjavaju upravo ta upražnjena mesta. Kako čujemo, tek će im faliti radna snaga, i to je dobra vest za one koji žele da se otisnu putem Slovenije, a voljni su da rade različite poslove.
Najviše posla, naročito državnih, nudi Ljubljana, premda je interesantno da tako mala zemlja kao što je Slovenija ima čak 212 opština. Želja je bila veća autonomija, pravednija raspodela investicija, iako dve trećine opština ima manje od 5.000 žitelja.
Prepodne na skijanju, popodne pokraj obale mora
Turistička organizacija Slovenije (ili Slovenska turistična organizacija - STO) je za nas osmislila izvanrednu turu duž cele zemlje: od juga, odnosno Portoroža i Pirana, preko Ljubljane i zapadnog dela, pa do Ptuja na severu, zatim popularnih termi Čatež i Olimia... Ideja je, ne samo da zavolite, već i da istinski osetite Sloveniju.
Doduše, turizam i dalje, kaže nam Janez, nije žila kucavica za Slovence, koji primat daju farmaciji i auto-industriji, ali to svakako ne znači da se ova privredna grana ne razvija. Štaviše, 2022. je nadmašila sva očekivanja, pa čak i 2019. godinu.
Osetno je da ima manje Azijata, ali taj jaz uspešno popunjavaju Amerikanci, Poljaci i Mađari, koji su svima iznenađenje. Ranije ih nije bilo u tolikom broju, a sada dolaze automobilima i bukiraju smeštaj u prelepim hotelima i termama - koje su ponos Slovenaca. Tradicionalno, ima dosta Austrijanaca i Italijana, ima Nemaca i nešto manje Švajcaraca.
Da turizam ide u pozitivnom smeru, govori i činjenica o povratku mnogih radnika nakon perioda stagnacije. Tada su bili primorani da rade neke druge poslove, poput transporta, logistike ili dostave, koji tu cvetaju kao i u Srbiji, ali su onda ipak shvatili da je to bilo samo "privremeno rešenje".
Ponovno dočekivanje gostiju i upoznavanje Slovenije, čiji je glavni grad Ljubljana više puta proglašen za Najzeleniji u Evropi, vratili su ih na put bliži njihovom srcu. I to se vidi.
Osoblje svih hotela koje smo obišli je edukovano, ljubazno, spremno da pruži sve potrebne informacije, uz osmeh i reči dobrodošlice. Da, među njima svakako ima i jugonostalgičara, ali i dosta mladih koji dobro govore srpski i hrvatski. Uvek se, kažu, obraduju kada im dođu gosti iz Srbije.
S druge strane, Srbi sve češće biraju Sloveniju kao destinaciju za odmor, jer tu mogu pronaći sve: od planinske idile do primorskog ambijenta.
Ujutru skijate, a već popodne šetate kraj rive. Onda sednete u jednu od brojnih poslastičarnica, poručite kolač i makijato od dva evra, i uživate u pogledu. Na iznenađenje, cene u lokalima nisu drastično skočile. Ili bar ne onoliko koliko bi se očekivalo. U marketima i na pumpama se, doduše, oseća inflacija ali ne preterana, kaže nam naš vodič.
- Za sada je prihvatljivo. Ipak, dosta toga će zavisiti od nemačke ekonomije, jer se tamošnje stanje preliva na Sloveniju, pre svega zbog sprega u auto-industriji. Ako tamo nastupi recesija, to neće biti dobar znak ni za Sloveniju - priča Janez, a kako je trenutno goruća tema i energetika, morali smo "usput" da ga upitamo kako tu stoje stvari.
Slovenija je, naime, nedavno potpisala značajan ugovor s Italijom, vezan za snabdevanje energijom, ako dođe do problema sa zalihama. I to svakako ne treba zanemariti, jer dobre veze s okolnim jakim ekonomijama čine da Slovenija u danima bure održava "more mirnim".
Ali, vratimo se vedrijim temama. Kada ste okruženi tako bajkovitim predelima, a tu ste nekoliko dana i želite sve da iskusite, onda vam priča o krizi nekako kvari ugođaj.
Sada u oktobru je prilično toplo za ovo doba godine, a nema gužve. Kome treba pravi odmor, tu će ga naći.
Možete krenuti od Ljubljane, koja je pozicionirana centralno i sa te tačke se svuda stiže relativno brzo i lako. Još jedna pohvala ide dobroj infrastrukturi i auto-putu koji savršeno povezuje sve delove zemlje. Godišnja vinjeta košta 110 evra i gotovo svi Slovenci-vozači je kupuju.
Ako želite avanturu u Ljubljani, predlažemo da kupite kartu za uspinjaču i obilazak Ljubljanskog grada, gde možete pogledati i kratak istorijski film, a onda ručati u finom restoranu Gostilna na Gradu. Cena ulaznice za kompletan ugođaj je 28 evra.
Slovenačka prestonica ima i radnju sa medveđom salamom, kojih u toj regiji trenutno ima oko 1.000.
U top hotelima, poput Grand hotela sa 4 zvezdice ili Slovenija hotela sa 5 zvezdica, koji pripadaju LifeClass grupaciji, iskusićete komforan smeštaj, ukusnu hranu, i sve lepote slovenačkog beauty&wellness koncepta. Čitav rizort ima čak 778 soba, a u piku sezone, od 15.06. do 15.09, cena prosečne sobe za dvoje po noćenju, sa doručkom, iznosi 240 evra. Renovirane sobe su skuplje, i uglavnom sve imaju terasu s pogledom na more.
S druge strane, rezervišete li u novembru, isti paket možete platiti 90 evra.
Ljubazne radnice iz kompleksa su nam rekle da cene u biti nisu fiksne, te se kreiraju na osnovu potražnje turista. U sezoni popunjenost dostiže nivo od 97 odsto, dok je i sada na visokih 70 procenata, imajući u vidu da je kraj oktobra.
Oprostili smo se od Portoroža "teška srca" i nastavili dalje prema Dolenjskim Toplicama i Otočecu. Ali, pre nego stignemo na odredište, čeka nas još jedna vrlo zanimljiva priča o gradiću Novo Mesto, kroz koji samo prolazimo.
Šta je to tako karakteristično za Novo Mesto? "Tu nema posla samo za one koji su baš lenji", kaže nam Janez kroz smeh.
Naime, tri od pet najvećih firmi-izvoznika u Sloveniji nastanjeno je upravo tu. To su Krka, Adria Mobil i Reno. Dakle, farmacija, kamp prikolice i auto-delovi kao adut slovenačke privrede. Suprotno tome, tekstilna industrija je sada već deo istorije, zamrla potpuno.
Plate Michelin, 16 soba, Metju Peri i još ponešto...
Video: Bili smo u Italiji: Ovako se pravi čuvena kafe Vergnano koja postoji 140 godina
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dezela za primer
Slovenija je drzava za pozeleti. Sve je uredjeno kao u Austriji ili Svajcarskoj, cisto, uredno i sredjeno a manje skupo. Vode brigu o zivotnoj sredini poput Skandinavaca i imaju predivno more, reke i planine. Onaj ko ima dobru (stranu) penziju ili online posao, tamo moze da uziva do mile volje i da provede zivot i starost u miru. I Srbija bi jednog dana mogla biti takva, samo da smo malo pametniji i slozniji…hvala za objavljen clanak.
Podelite komentar
Sasa
Jedna od lepsih drzava. Pogotovo Ljubljana stvarno prelep i jako cist grad
Podelite komentar
ЈАја
А ко је од њих одговарао за смрт војника ЈНА и распад бивше заједничке државе ? Признали су међу првима ,,Републику Косово" , па према томе, ...
Podelite komentar