Prošlo je 20 godina otkako su nam najbogatiji oprostili veliki dug, kažu da Rusija nije: Ovo je odgovor

Za dve nedelje biće tačno 21 godinu otkako je Pariski klub poverilaca otpisao je SR Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama poveriocima.

Međutim, kako trenutno vlada geopolitčka tenzija, pojavile su se informacije da je tada jedna zemlja bila protiv.

Teme za vas

Naime, posle političkih promena u Srbiji 2001, Pariski klub poverilaca koga čine najbogatije zemlje sveta, uključujući i Rusiju, odlučio je da se našoj državi oprosti dve trećine duga u vrednosti od 4, 5 milijarde dolara.

Piše se da je jedina zemlja koja je bila protiv, bila Rusija, uz komentar da za takav poklon još uvek nije vreme. Proveravali smo u Narodnoj banci Srbije da li je to tačno?

"Prema podacima i dokumentaciji koja je u posedu NBS, Ugovor o regulisanju duga prema Pariskom klubu poverilaca - Usaglašeni zapisnik o konsolidaciji duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog kluba - potpisan je u Parizu u decembru 2001. godine.

Usaglašenim zapisnikom dogovoren je otpis duga u visini od 66%, nakon čega su otpočeli pojedinačni pregovori sa zemljama poveriocima (Danskom, Švedskom, Španijom, Holandijom, Austrijom, Nemačkom, Кanadom, Norveškom, Belgijom, Francuskom, Velikom Britanijom, Švajcarskom, SAD, Ruskom Federacijom, Finskom, Japanom i Italijom) u cilju potpisivanja bilateralnih sporazuma, kojima su precizirani uslovi otplate dogovoreni Usaglašenim zapisnikom.

Što znači da je Rusija bila jedna od potpisnica sporazuma.

Prva faza otpisa duga u visini od 51% realizovana je 2002. godine nakon zaključenja trogodišnjeg Aranžmana za produženo finansiranje sa Međunarodnim monetarnim fondom. Uslov za realizaciju druge faze otpisa duga ispunjen je u februaru 2006. godine, kada je, nakon pozitivne ocene Međunarodnog monetarnog fonda o uspešnom završetku trogodišnjeg Aranžmana, Sekretarijat Pariskog kluba odobrio dodatno smanjenje duga od 15% prema ovoj kategoriji poverilaca, sa primenom od 6. februara 2006.

Nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora u junu 2006. godine, pristupilo se izmeni bilateralnih sporazuma kako bi Republika Srbija i Crna Gora pojedinačno regulisale obaveze prema poveriocima Pariskog kluba.

NBS ukazuje i da je dug prema Londonskom klubu poverilaca, odnosno prema stranim komercijalnim bankama, otplaćen u celosti zaključno sa 30. aprilom 2018. godine.

Građani Srbije inače, plaćaće Titove dugove još oko 20 godina. Poslednje rate kredita koje je Srbija kao republika uzimala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dospevaju 2041. godine, a ukupan ceh je oko milijardu i po evra.

Trenutno stanje duga

• Pariski klub poverilaca - 740,94 mln evra (poslednja rata duga dospeva 2041. godine)
• Svetska banka – Кonsolidacioni zajam A - 187,44 mln evra (poslednja rata duga dospeva 2031. )
• Svetska banka – Кonsolidacioni zajam B - 356,19 mln evra (poslednja rata duga dospeva 2031. godine)
• Vlada Кuvajta (reprogram) - 213,42 mln evra (poslednja rata duga dospeva 2034. godine).

Na internet prezentaciji Narodne banke Srbije javno su dostupni podaci o saradnji Republike Srbije sa Pariskim klubom poverilaca.

(Telegraf Biznis)