Danas je Sveti Nikola: Šta ako u jednoj firmi svi slave istu slavu?

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, najčešću slavu u Srbiji. Malo je verovatno ali nije nemoguće da se dogodi da mala firma sa nekoliko zaposlenih bude u nepovoljnoj situaciji zbog slobodnog dana oko slave. Šta raditi u situaciji kada svi radnici slave istu slavu? I koliko je taj dan značajan za privrednika, ako gledamo sa strane minusa?

Zakon je jasan: zaposleni ima pravo na plaćeni dan kada slavi slavu, sve ostalo je stvar dogovora na relaciji poslodavac - radnik.

- Nisam bila u situaciji da čujem da je baš toliki broj ljudi istovremeno slavio slavu. Ako ipak do toga dođe, pravila u smislu zakona nema, ali dogovor može da se postigne - rekla je ranije za Telegraf Biznis Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Poslodavac ne može da kaže da neko ne može da ima slobodan dan, ističe ona.

- Slave su specifičnost Srba, odnosno pravoslavaca, posebno kada se radi o velikim slavama, a Sveti Nikola je najveći. Onda je zaista moguće da veliki procenat zaposlenih slave, a oni na to imaju pravo, na taj slobodan dan - takođe nam je naveo Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, ima i onih koji ne obeležavaju praznik, ali koriste svoje pravo i priliku da uzmu tada slobodan dan.

Osim kolektivnog odmora, ili prosto proglašenja neradnog dana za celu firmu, na šta se mali privrednici najčešće i odlučuju, ima još nekoliko opcija:

- Rešavala bih to, na primer, tako da žene tog dana budu slobodne, odnosno da idu da slave, a muškarci da ostanu skraćeno na poslu, do 14 sati - kaže Savićeva.

Onda dodaje da je u svim drugim slučajevima stvar dogovora kako s poslodavcem tako i kolega međusobno.

Dodatno, onaj koji ostaje da radi ima pravo na duplu dnevnicu, ili da uzme umesto tog, neki drugi slobodan dan (drugi dan slave).

Atanacković navodi da bi se možda isplatilo državi i privredi da proglasi još jedan državni praznik, ali kako nismo isključivo pravoslavna država, poput Grčke na primer, ne možemo na osnovu toga da određujemo.

A koliko gubi privreda? Opširnije o tome u našem posebnom tekstu.

(Telegraf Biznis)