Da li će čuveni jugoslovenski gigant biti "žrtva" nepopularne mere?

Foto: Shutterstock

Sećate se čuvene jugoslovenske firme "Borovo", iz istoimenog sela kraj Vukovara? Verujemo da je starije generacije dobro pamte, budući da je pomenuta firma svoje najveće uspehe nizala za vreme bivše SFRJ, a sve zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji cipela, poznatih kao borosane.

Iako je naša predstavnica na prošloj Evroviziji, nakratko "proslavila" ove simpatične cipele - nosećih ih na svom nastupu, zbog čega su skočile i potražnja i prodaja, činjenica je da je "Borovo", ipak, preduzeće u krizi.

Doduše, kako piše Poslovni dnevnik, činilo se da se sve vezano za opstanak "Borova" skockalo pre dve godine. Izrađen je program restrukturiranja, za koji je bila zadužena konsultantska kuća KPMG i čekalo se njeno odobravanje. Ali, od tada se samo odobravalo produženje garantovanja CERP-a (Centar za restrukturiranje i prodaju), kako bi se za još godinu dana odložile otplate kredita državnim bankama, zahvaljujući kojima se "Borovo" još održava na životu.

Teme za vas

Novi rok za još jednu takvu odluku upravo predstoji kroz mesec dana, ali zašto se, pak, navodi restrukturiranje "Borova"?

U CERP-u, koji je 100-postotni vlasnik vukovarskog proizvođača obuće, slučaj njegovog restrukturiranja važi za jedan od prioriteta u 2023. godini, nakon što je više problematičnih slučajeva u državnom portfelju protekle dve godine zatvoreno.

Istovremeno, proces u "Borovu" stoji gde je bio i pre dve godine – predlog restrukturiranja koji je izradio KPMG, očigledno nije zadovoljio očekivanja resornih ministarstava, navodi hrvatski portal i dodaje da, sa druge strane, kad je "Borovo" u pitanju - nije ni bio postavljen rok u kojem bi slučaj trebalo zatvoriti, bilo novim modelom operativnog i finansijskog restrukturiranja, bilo pokušajem privatizacije ili stečajem.

Iako se, napominje dalje Poslovni dnevnik, u u Hrvatskoj po pravilu zazire od stečaja, a posebno kada je reč o jednom od poslednjih velikih industrijskih sistema, u resornim ministarstvima privrede i finansija ima onih koji upravo to rešenje vide kao najbolje, jer će, kako kažu, "potencijalne investitore privući samo čista situacija".

Ipak, KPMG navodi da to ne rešava, već samo odlaže problem i odugovlači neizvesnost, jer to rešenje polazi od "generalnih preporuka za poboljšanje poslovanja poput smanjenja troškova i broja zaposlenih, promene profila proizvodnje i fokusiranja na profitabilnije programe".

Na kraju sledi i pronalazak strateškog partnera.

"Borovo" će, po oceni resornih ministarstava, i dalje ostati u specifičnom stanju, u kojem će teško privući ozbiljne ulagače.

Zbog toga je, saznaje Poslovni dnevnik, zatraženo da KPMG jasnije definiše šta preduzeti da se bez stečaja omogući dugoročno rešenje i pronalaženje strateškog partnera, te da program bude uspostavljen tako da može da dobije odobrenje Evropske komisije.

Foto: Privatna arhiva

Lanjski rezultati

Država Hrvatska bi, prema dosadašnjem promišljanju restrukturiranja, trebalo da dokapitalizuje "Borovo" sa 92 miliona kuna (12 miliona evra), čime bi se zatvorile postojeće obaveze prema bankama. Bazični kapital "Borova" je, inače, na nivou od 316,7 miliona kuna (oko 42 miliona evra).

Procena Uprave i KPMG-a bila je da će se time omogućiti bolje pozicije za traženje strateških partnera i ulaganja u modernizaciju proizvodnje, koja se, inače, odvija i na mašinama iz 1940. godine, a za šta bi se, konačno, vukovarska firma mogla oslanjati i na evropske fondove.

U "Borovu" su, naime, uvereni da, kada se rasterete dugova za kredite, mogu ispostavljati sve obaveze i uredno poslovati.

Prema prvim podacima za 2022, koje je Poslovni dnevnik dobio od Uprave, prihodi od prodaje "Borova" u odnosu na prethodnu godinu povećani su za 2% i na nivou su od 10 miliona evra. Ali, mnogo više su rasli troškovi poslovanja.

U proseku, ukupni materijalni troškovi porasli su za 23%, trošak plate za 6,5%, a najveći porast od 100% odnosi se na gas. Zbog vladinih mera, nešto sporije su rasli troškovi za energiju - za 20 odsto.

Trend rasta od 10 do 20 posto imali su svi ostali ulazni resursi, a posebno koža. Dodatni rashod bio je i porast plata radnika za 12%, što je značajan porast za radno-intenzivnu delatnost, i što je takođe povećalo troškove - za oko 5 miliona kuna.

Sveukupno, porast troškova rezultirao je i gubitkom od 9 miliona kuna, konstatuje se.

(Telegraf Biznis)