Kuda posle sastanka Putina i Si Đinpinga? Proveravali smo kakve su ekonomske posledice po Srbiju

Predsednik Rusije Vladimir Putin dočekao je u Kremlju svog kineskog kolegu Si Đinpinga i srdačno ga pozdravio.

Iako je čitav svet budno pratio kako će se Putin ponašati prilikom susreta, odnosno, da li će njegovo telo "otkriti" znake slabosti, to se, barem prilikom rukovanja nije dogodilo. 

Sve oči svetskih lidera bile su uprte u razvoj ovog sastanka. Javila su se pitanja kako će se odraziti na geo-politička kretanja, a mi smo proveravali kakav je ekonomski uticaj na Srbiju.

Dr Marko Selaković koji je profesor i zamenik direktora na S P Jain School of Global Management, jednoj od vodećih biznis škola na području Azije i Pacifika govorio je za Telegraf Biznis na ovu temu.

On od 2015. godine živi i radi u Dubaiju i veliki je poznavalac kretanja na svetskim tržištima.

• Ruski predsednik sastao se u Moskvi sa kineskim liderom Si Đinpingom, kako komentarišete to u svetlu geopolitičkih tenzija?

- Sastanak Si Đinpinga i Vladimira Putina može, a ne mora, da se ispostavi kao naznaka nove ere u globalnim spoljnopolitičkim odnosima, ali će zasigurno predstavljati početak nove ere u globalnim ekonomskim odnosima i tokovima. Naime, ishod sastanka je jasno pokazao da kineska politika „meke moći“ daje rezultate i da se globalna snaga Kine ne može i ne sme zanemariti. Ako je neko pre ovog sastanka možda i imao dilemu, sada više ne treba da je ima: u novoj geopolitičkoj podeli karata glavna borba vodiće se između Kine i SAD, a ne između Ruske Federacije i SAD.

Kina je potvrdila svoju lidersku poziciju na istoku i vreme je da krenu novi politički i ekonomski tokovi koje sam, podsećam Vas, najavljivao prošle godine. Biće zanimljivo posmatrati kako će na ovo odgovoriti SAD i Indija.

Od SAD očekujem da se uskoro živo zainteresuje za situaciju na Tajvanu kako bi „o jadu zabavila“ i potencijalno destabilizovala Kinu, a u isto vreme dodatno pomogla sopstvenom budžetu kroz stvaranje krize svetskog snabdevanja poluprovodnicima i mikročipovima: ona je u slučaju konflikta oko Tajvana neminovna.

Indija već drži neobičnu ekonomsko-političku poziciju u kojoj traži da se spoljna trgovina, pre svega kada je reč o prometu nafte, ne vodi ni u juanima, ni u dolarima od kojih tek delimično konvertibilna indijska rupija u dobroj meri zavisi, već u – emiratskim dirhamima. Takva praksa već je uspostavljena u Emiratima i za sada dobro funkcioniše. U svakom slučaju, očekuje nas zanimljivo vreme.

• Koje su posledice po svetsko tržište, kakva su vaša predviđanja?

- U ekonomskom smislu dogodila se jedna krucijalno važna stvar: ruska ekonomija ubrzano se preorijentiše na juan. Poziv predsednika Ruske Federacije da se spoljna trgovina prema Aziji, Africi i Latinskoj Americi vodi u juanima jasno ukazuje ne samo na stratešku orijentaciju Rusije, već i na poziciju u kojoj se ruka Kine doživljava kao ključna pomoć oslabljenoj ruskoj ekonomiji: Ruska Federacija je već najavila da će rastući budžetski deficit biti stavljen pod kontrolu i smanjen.

U suštini, kineski juan je pravi pobednik ovog sukoba i najveći dobitnik nakon sastanka Si Đinpinga i Vladimira Putina. Rusija menja svoje monetarne rezerve evra za zlato i juane. Iako je američki dolar i dalje globalno dominantan, slika se polako menja: pored juana, emiratski dirham i turska lira postaju sve značajniji u spoljnoj trgovini. Ruske finansijske institucije krenule su da izdaju garancije i obveznice u kineskoj valuti.

Podsećam: pre početka rata u Ukrajini svega 0.4% izvoza Ruske Federacije išlo je u kineskim juanima. Danas juan postaje dominantna valuta u spoljnotrgovinskoj razmeni i berzanskoj trgovini Rusije. U prilog tezi o juanu kao pobedničkoj valuti: ukoliko dođe do otopljavanja odnosa Indije i Kine, prihvatanja trgovine u juanima od strane Indije, i uspostavljanja globalne trgovine naftom u kineskoj valuti (a tu se i Saudijska Arabija i te kako pita), američki dolar može da bude ozbiljno pogođen.

Verujem da američki FED već ima plan za takvu situaciju. Ako se navedeni scenario obistini, očekujem riskantan potez u cilju održanja stabilnosti dolara: da smanji količinu dolara u opticaju i da istovremeno obori kamate. Da li je to, nakon Evrope, uvod u recesiju i u Americi – pokazaće naredni meseci.

Foto: Tanjug/AP

• Gde je tu Srbija, šta može da se očekuje u narednom periodu?

- Sada se, u eri prekomponovanja ekonomskih snaga i odnosa, pokazuje koliko je bilo mudro i važno voditi balansiranu politiku. Srbija treba samo da nastavi putem kojim ide i da ne vuče nikakve ishitrene poteze. Evropska Unija je najveći spoljnotrgovinski partner i ta činjenica se ne sme ignorisati.

Istovremeno, ne sme se ignorisati ni činjenica da je Kina sve snažniji i sve prisutniji investitor i strateški partner.

U svemu ovome, biće izuzetno značajno nastaviti i izgradnju partnerskih odnosa sa drugim zemljama koje vode balansiranu politiku u odnosu na rusko-ukrajinski konflikt: tu u prvom redu mislim na zalivske zemlje. Takva orijentacija, bez fanatizma i uz političku i ekonomsku stabilnost, može da nam donese mnogo u smislu razvoja, investija i ekonomskih boljitaka.

• U Srbiji posluje mnogo kineskih kompanija, a naša zemlja je i na Putu Svile, kako gledate dalji razvoj saradnje?

- Mislim da nema dileme da Srbiju i Kinu vezuje čelično prijateljstvo, kako i sam predsednik Aleksandar Vučić redovno naglašava. „Pojas i put“ je vrlo važna inicijativa: tu ne mislim samo na njen ekonomski aspekt, već i na druge dimenzije koje povezuju ove dve zemlje: ne smeju se zanemariti obrazovanje, nauka, inovacije...

Izuzetno sam optimističan kada je u pitanju razvoj kinesko-srpskih odnosa u budućnosti.

• Kineski brendovi u poslednje vreme postaju sve popularniji, pa čak menjaju i neke evropske, smatrate li to trajnim trendom?

- Živim u Dubaiju već osam godina i svedočim razvoju kineske tehnologije i brendova, ovde ih ima puno. Ne vidim zašto Kina, u zamajcu svog ekonomskog razvoja, ne bi mogla da nastavi putem lansiranja svojih brendova. Pa već sada kineski brendovi drže trećinu svetskog tržišta pametnih telefona. Mislim da ta činjenica jasno govori sama za sebe.

Kina odavno nije manufaktura: to je ozbiljna supersila sa ubrzanim razvojem, inovacijama i širokom paletom sopstvenih proizvoda. U Aziji već dominiraju i taj trend će se zasigurno nastaviti i na globalnom nivou, ukoliko ne bude konflikta oko Tajvana: čak i tako nešto Kinu može da uspori, ali ne može da je zaustavi.

(Telegraf Biznis)