Kakvu fasadu izabrati za objekat i kako napraviti jak potporni zid: Novine na drugom danu Sajma građevine

Foto: Nikola Anđić

Posle jučerašnjeg otvaranja, izlagači na 47. Međunarodnom sajmu građevinarstva već su se zahuktali spremni da posetiocima do četvrtka, 27. aprila, detaljno ispričaju sve što ih zanima o njihovim inovativnim rešenjima u ovoj industriji.

Sajam se pod sloganom "Gradimo pametno" održava na Beogradskom sajmu i na njemu učestvuje 430 eminentnih domaćih i stranih proizvođača, distributera i trgovaca opremom i materijalima.

Ova međunarodna manifestacija obuhvata najrazličitije segmente građevinske industrije, od istraživanja i projektovanja, preko izgradnje i održavanja objekata u visokogradnji, niskogradnji i hidrogradnji, pa do predstavljanja najsavremenijih materijala, mašina, uređaja i alata i zelenih rešenja u gradnji, o kojima je Telegraf Biznis izveštavao prvog dana sajma.

Teme za vas

Drugog dana našu pažnju privukli su proizvođači betona, građevinskih blokova, cigala, krovnih i fasadnih obloga. Saznali smo da su proizvođači dekorativnih kamenih ploča kojim se oblažu fasade zgrada tu najviše da bi arhitektama predstavili svoje proizvode i da bi im omogućili da tokom projektovanja "daju mašti na volju".

- Naš kamen je zastupljen svuda u svetu, njime je čak obložena i predsednička palata u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, a trenutno radimo fasadu zgrade jednog ministarstva u Beogradu - rekli su iz jedne crnogorske kompanije za Telegraf Biznis i objasnili da se radi o kamenu koji ima nizak stepen upijanja.

Osim kamena, kao rešenje za dekoraciju objekata predstavljene su i metalne fasase, glatke, ali i perforirane. One mogu biti od različitih vrsta metala i mogu imati različite premaze i boje, u zavisnosti od želja arhitekte, ali i vrste sredine u kojoj se objekat nalazi.

Osim dekorativne, ove fasade imaju i upotrebnu vrednost. U zavisnosti od veličine i broja perforacija, one smanjuju količinu svetlosti koja dolazi spolja, što je savršeno rešenje za velike staklene komplekse.

Sa druge strane, za one koji žele da im zgrada bude sva u staklu, tu su staklene fasade, dok se za ljubitelje nešto prirodnijeg šmeka tu su i drvene fasade koje s emahom koriste za kuće u planinama.

Ipak, koliko god lepa bila, kvalitetna fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom, jakim padavinama i sličnim uticajima.

Osim za visokogradnju, na Sajmu su predstavljena i inovativna rešenja za niskogradnju. Tako je jedna italijanska kompanija predstavila svoje proizvode koji povećavaju bezbednost naših puteva.

- Armiranje asfaltnih kolovoza vrši se ugradnjom čelične mreže u asfalt. Ona ojačava put i može dovesti do trostrukog povećanja veka trajanja kolovoza. Takođe, u močvarnim područjima koristi se i geotekstil koji pomaže u smanjenju sleganja sagrađenog puta na problematičnom području - kažu za Telegraf Biznis iz ove kompanije.

Predstavljeni su i novi načini za gradnju potpurnih zidova koji se i dalje najčešće grade od betona, ali proizvođači tvrde da je takozvani "gabioni" mnogo bolje rešenje.

Radi se, u suštini, o metalnim kavezima napravljenim od nerđajućeg čelika koji se potom pune kamenjem. U kompaniji koja se bavi njihovom proizvodnjom objašnjavaju da betonski zidovi mogu da budu visoki maksimalno 40 metara, a da je najviši zid ove vrste napravljen u Indiji i da je visokčak 80 metara.

Ovakvi zidovi spadaju u ekološka rešenja, jer ničim ne zagađuju okolinu.

- Ovakvi zidovi su mnogo izdržljiviji od betonskih, propusni su zbog rupa između naslaganog kamenja, a pod uticajem velike sile poput vetra, na primer, ne pucaju, nego se pomalo savijaju preuzimajući tu silu na sebe - kažu oni.

Osim ideja za gradnju, na ovogodišnjem sajmu biće predstavljene nacionalne izložbe Austrije, Crne Gore, Češke Republike, Holandije, Indije, Kine, Republike Srpske i Turske.

(Telegraf Biznis)