4 promene koje su uvele banke: Pooštrile su uslove za kredite

Foto: Shutterstock

Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu, kao što je prvi pisao Telegraf Biznis.

To zaoštravanje bilo je pak blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine, pokazali su rezultati aprilske ankete među bankama, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da banke očekuju da će se pooštravanje kreditnih standarda nastaviti i u drugom kvartalu.

Pooštravanje privredi se u sličnoj meri odnosilo na dinarske i devizno indeksirane kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja, što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

Banke su ocenile da je privreda tokom prvog kvartala smanjila tražnju za kreditima i to najviše dugoročnim zbog manjih potreba za finansiranjem kapitalnih investicija i manjih aktivnosti preduzeća oko pripajanja odnosno akvizicija.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite, uključujući kredite za refinansiranje i devizno indeksirane stambene i potrošačke kredite.

Prema oceni banaka pooštravanju standarda su kao i kod privrede, najviše doprineli povećani troškovi izvora kredita i rast cena nekretnina, a zatim neizvesnost oko ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika, kao i na nivo problematičnih potraživanja.

Banke su navele i da je stanovništvo smanjilo tražnju za kreditima tokom prvog kvartala ali manje nego što se očekivalo u januarskoj anketi i da je smanjena tražnja za najzastupljenijim kreditima, kao što su devizno indeksirani stambeni i dinarski gotovinski krediti, uključujući i kredite za refinansiranje.

Šta sve traže banke?

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Neke banke traže veće učešće od uobičajenih 20 odsto, ali su i smanjile nivo opterećenja na platu. To znači da nisu spremne na određenu vrstu rizika da bi vam dozvolili da vam rata kredita iznosi kao pola vaše prosečne mesečne zarade.

Prate dodatno poslovnu likvidnost u kompanije u kojoj radite, koja, prema novim uslovima, ne bi smela da ima nikakav dug na računu. Prate prilikom odobrenja stambenog kredita da li stan kupujete od investitora ili od privatnog lica. Naš sagovornik, koji radi na takvim kreditima u jednoj poznatoj banci, savetuje da birate i spratnost ali i lokaciju.

- Lokacija može da utiče na kreditni rizik, a takođe, nije isto da li je stan u suterenu, ili u potkrovlju. Dodatno, savetovao bih da pratite koji investitori imaju zelene pasoše i sertifikate koji prate razrede energetske efikasnoti. Ne toliko zbog samog odorenja kredita, već što je to jedan od retkih razloga da dobijete povolniju kamatu, tzv. "zelenu" - navodi nam on.

Međutim, ono što je posebno rezingiralo našu sugrađanku Slavicu Matijević (32), jeste što je njen savetnik u banci insistirao da odgovori i na pitanje da li se kladi.

Proveravali smo zato da li su dinarski krediti povoljniji i koji su uslovi, odnosno, zašto više ne podižemo stambene kredite u dinarima. 

Dakle, ovo su oštriji uslovi:

- teže do keš i stambenih kredita

- sme da se optereti trećina zarade (ne kao ranije pola)

- provera da li imate veze s klađenjima i igrama na sreću

- procena firme, i vrste zaposlenja

(Telegraf Biznis)