"Skupljamo kovanice gde god možemo": Vlasnici automata za slatkiše u problemu zbog nedostatka sitnog novca

Foto: Telegraf

Kada smo pre 15 godina uvodili žetonjere za vraćanje kusura u automate, bili smo presrećni, iako to nije bilo uopšte jeftino. Danas nam ta opcija samo stvara probleme, priča za Telegraf Biznis Dargo Glavonjić iz kompanije "Maći 001".

Danas sve više automata širom Srbije ostavlja obaveštenje za korisnike da ne izdaju kusur, o čemu je pisao i Telegraf Biznis, a naš sagovornik objašnjava nam zbog čega je to tako.

Teme za vas

- Žetonjera je poseban aparat unutar mašine koji ima prostor za kovanice od 5, 10 i 20 dinara i kada se napuni do vrha, u nju stane 3.750 dinara kusura, što je sasvim solidna količina sitnog novca - objašnjava on.

Pa, gde je onda "zapelo", pitamo ga.

- Narodna banka Srbije prestala je da izrađuje kovani novac apoena od 10 i 20 dinara zbog visoke cene izrade, pa su nama za kusure ostale samo kovanice od pet dinara, a one ne mogu da se pakuju na mesto većih apoena, pa sada u žetonjeru ukupno stane između 500 i 750 dinara. Uzmimo da neko kupi sok koji košta 120 dinara, a u automat ubaci 200, automat mu vraća 16 kovanica od pet dinara za kusur. Još desetak takvih kupovina i žetonjera je prazna - objašnjava Glavonjić.

Objašnjava nam da od svoje poslovne banke stalno traži dodatne kovanice, ali da već neko vreme ne dobija ni izbliza dovoljno, a on kao pravno lice nema pravo da komunicira direktno sa Narodnom bankom Srbije.

- Prvo su nam iz posloivnih banaka sve ređe stizale kovanice od 10 dinara, a od pre godinu dana ne stižu ni one od 20. Da bismo funkcionisali normalno, na mesečnom nivou nam je potrebno oko milion dinara u kovanicama, a mi već dugo dobijamo jedva 300.000 dinara - kaže Glavonjić.

Nekada su za dostavu ovolike količine kovanog novca unajmljivali firme za obezbeđenje, što zbog nominalne vrednosti novca, što zbog težine, a kako se količina smanjuje, uskoro će od banke moći da je prebace sami u putnoj torbi.

- Poslovna banka nam kaže da nema i da ne tražimo više, savetuju nam prelazak na kartice. Ako bismo prešli na kartice, minimalna provizija se plaća na svaku pojedinačnu transakciju, što znači da bi svaki slatkiš ili sok bili skuplji minimum 11 dinara, koliko je najniža fiksna provizija za male iznose, što bi kupce odvratilo od kupovine - smatra on.

Telegraf Biznis se ranije obratio Narodnoj banci Srbije povodom ove teme i oni kažu da u trezorima njihovih filijala u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu ima dovoljnih količina kovanog novca apoena od pet dinara koji se mogu koristiti u aparatima za samoposluživanje.

- To znači da nema osnova za napomene na tim aparatima da se kusur ne vraća zbog nedostatka kovanog novca, a naročito ne zbog neredovnih isporuka iz Narodne banke Srbije. Podsećamo da se vlasnici automata za samoposluživanje kao klijenti banke obraćaju svojoj banci za isplatu odgovarajuće apoenske strukture novca, pa i kovanog novca, a banke novčanice i kovani novac preuzimaju u filijalama Narodne banke Srbije - rekli su nam nedavno u NBS.

(Telegraf Biznis)