Da li su gljive budući meteorolozi i šta je "Pinokio efekat": Odgovore smo potražili kod učesnika Letnje škole

Da li pečurke mogu da "misle", na šta je usmerena naša pažnja, kako reagujemo na topla ljudska lica i da li zaista jednoćelijski organizmi mogu samostalno da "odlučuju", pitanja su na koja su studenti sa Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom u Mičigenu pokušali da odgovore u okviru Letnje škole neuronauka.

Podsetimo, svetski priznat neuronaučnik Greg Gejdž boravio je u Srbiji povodom izrade dopunjenog izdanja svoje knjige "Kako vaš mozak radi? - neuronaučni eksperimenti za sve". 

Teme za vas

Za ove potrebe, Gejdž je radio sa studentima iz Beograda, ali i Mičigena, na nekoliko eksperimenata koji će se naći u reizdanju.

Takođe, knjiga će biti prevedena i na srpski jezik, a danas su u Centru za promociju nauke predstavljeni prvi rezultati do kojih su studenti došli kroz zajednički rad.

Da li pečurke mogu da predvide vreme?

Zamislite kakva bi senzacija zavladala kada bismo mogli uz pomoć pečurki da predvidimo vreme. Iako određene studije o tome postoje, za sada još uvek nije utvrđeno da gljive mogu imati ulogu "meteorologa".

Jedan od timova u ovkiru Letnje škole, sastavljen od studenta Elektrotehničkog fakulteta, zatim studenta sa Univerziteta u Mičigenu, i studentkinje sa Medicinskog fakulteta, pokušao je da odgonetne za početak da li biljke osećaju.

Sledeći put kada odlučite da "čupnete" biljku, setite se ove rečenice: Biljke zaista mogu da kažu "au".

Naime, da bi dokazali ovu tezu, mladi su postavili uređaj na bosiljak, a zatim su zapalili listić. EEG je pokazao nekoliko sekundi od "paljenja", linijicu, koja kada bi mogla da govori, verovatno bi zvučala kao "jao".

S druge strane, pečurkama treba nešto više da reaguju na stimulus iz okoline.

- Pečurkama treba 100 sekundi da odreaguju i reaguju na svakih 15 minuta - pojašnjava za Telegraf Biznis Luka Carić sa Elektrotehničkog fakulteta.

Foto: Telegraf/Maria Petrović

Pinokio efekat

- Intenzitet iluzije na skali 1 od 5 bio je 3.6. Dosta puta su ljudi otvarali oči da provere šta se dešava - priča Milica Manojlović sa Filosofskog fakulteta.

Ovaj eksperiment, poznat kao "Pinokio efekat", pokušali smo i sami, a sada ćemo vam ukratko objasniti o čemu se radi. Naime, sve što treba da uradite je da savijete svoju levu ruku u laktu i uhvatite se za nos, zatim neko treba da vam nadražuje tetivu na pregibu ruke.

Imaćete osećaj kao da vam se ruka ispravlja, odnosno da svoj nos vučete napred. Međutim, kada otvorite oči, biće vam jasno da je reč o klasičnoj iluziji.

Devojka sa Biološkog fakulteta, zajedno sa koleginicom sa Univerziteta u Mičigenu, ovo leto je radila na eksperimentu koji je imao za cilj da dokaže ili opovrgne da plesni mogu da donose odluke.

Kako su nam pojasnile, plesni su imale stimuluse u vidu hrane i ispostavilo se da rastu u smeru iste. To znači da samo jedna ćelija može da donosi odluku.

Foto: Telegraf/Maria Petrović

Kako reagujemo na lica?

Sledeći eksperiment ticao se toga da li mozak drugačije percepira lica u odnosu na druge predmete.

- Ideja je bila da kada se prikaže lie, imamo značajno veću reakciju mozga, u odnosu na sat u našem slučaju - priča nam Petar Damjanović sa Elektrotehničkog fakulteta, koji je radio na ovom projektu.

- Utvrđeno je da nakon 180 milisekundi od snimka lica čovek odreaguje.

Trenutno, ovaj eksperiment je u fazi istraživanja, jer je urađen na malom uzorku, te Petar naglašava da će nastaviti da radi na njemu dok ne dobije relevantne rezultate.

Svi studenti izrazili su veliko zadovoljstvo što su imali priliku da sarađuju sa studentima iz Amerike, a i što su otkrili Centar za promciju nauke, čiji je prostor inače uvek dostupan za mlade koji se bave istraživačkim radom.

Uz podršku Grupe za obrazovanje koju čine Nordeus Fondacija, Centar za promociju nauke, Inicijativa “Digitalna Srbija” i Dostignuća mladih, gore pomenuta knjiga će biti prevedena na srpski, štampana u 1.000 primeraka, i donirana srednjim školama i otvorenim Mejkers labovima širom Srbije, zajedno sa posebnom edukacijom za nastavnike.

Greg Gejdž će donirati i naučne setove, čime će te škole biti potpuno osposobljene i opremljene da sprovode neuronaučne eksperimente sa svojim učenicima.

(Telegraf Biznis)