Jedanaest godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković: "Stabilnost je postala nova realnost"

Foto: Tanjug/NBS kabinet guvernera

"Tokom prethodnih 11 godina Srbija je prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost, do zemlje koja ima inflaciju uporedivu sa ostalim zemljama, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem, uređene javne finansije, stabilan rast investicija, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju", navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Guverner Jovanka Tabaković ističe da rezultati najslikovitije govore o onome što su uradili. Dodaje i da je u našoj zemlji - stabilnost postala nova realnost.

Teme za vas

- U Srbiji više niko ne mora sa strepnjom da gleda u kursnu listu. Poverenje koje nam je nužno i koje obavezuje, zaslužuje se jedino ako imate rezultate koje osećaju građani i privreda. I tu nema strategija i taktiziranja - naglašava guverner i dodaje:

- Razmišljati i reagovati pravovremeno, ići događajima u susret, biti odlučan u sprovođenju mera, i po cenu početnog nerazumevanja i zameranja pojedinim interesnim grupama, sve je to bilo neophodno da bi Narodna banka Srbije bila uspešna. Za mene je stabilnost oduvek bila ta tačka u kojoj se spajaju interesi poverilaca i dužnika, investitora i štediša, države i građana, uvoznika i izvoznika. To je ona tačka jednakosti, u kojoj niko nije favorizovan. Zato nudim na uvid rezultate koji svedoče o mogućnosti popravljanja sistema koji svoju svrhu dokazuje samo ako radimo u korist svih.

Foto: Nikola Anđić

Šta je sve postignuto u prethodnih 11 godina?

Kako se navodi u saopštenju, adekvatnom monetarnom politikom inflacija je za godinu dana snižena za 10 p.p. - sa nivoa od 12,2% krajem 2012. godine na 2,2% krajem 2013. godine.

"Smanjenje pritisaka usledilo je kao rezultat restriktivnih mera monetarne politike preduzetih u periodu jun 2012 – februar 2013. godine, pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda (na domaćem i svetskom tržištu), niske domaće tražnje i usidravanja inflacionih očekivanja. Ukupan efekat pojačan je suzbijanjem prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara kao i uspostavljenom punom koordinacijom sa fiskalnom politikom. Nakon spuštanja, inflacija je u kontinuitetu čuvana na niskom nivou do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka", pojašnjava se detaljno.

Zatim, NBS taksativno navodi šta su sve postigli:

- Ciklus relaksacije monetarne politike započeli smo u maju 2013. godine, nakon što smo suzbili inflatorne pritiske. Smanjenje referentne kamatne stope počeli smo sa nivoa od 11,75%, spuštajući je na nivo od 9,5% na kraju 2013. godine. U narednim godinama nastavili smo da je smanjujemo do nivoa od 1% krajem 2020. godine, gde je i zadržana sve do aprila 2022. godine;

- Zahvaljujući poboljšanju makroekonomske pozicije zemlje i povoljnijim izgledima za naredni period, u novembru 2016. godine, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, doneli smo odluku o smanjenju cilja za inflaciju sa 4% na 3% počev od 2017. godine, uz nepromenjeno dozvoljeno odstupanje od cilja od ±1,5 p.p. Definisanjem cilja na nižem nivou pokazali smo odlučnost da, zajedno s Vladom Republike Srbije inflaciju, u srednjem roku, očuvamo na niskom i stabilnom nivou. To je dodatno doprinelo usidrenosti dugoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, predvidivosti poslovnog i investicionog okruženja, padu dugoročnih dinarskih kamatnih stopa, kao i većoj upotrebi dinara u finansijskim transakcijama;

Foto. Sava Radovanović/Tanjug

- Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, a što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije ostaje relativna stabilnost deviznog kursa;

- Dinar je tokom poslednjih 11 godina nominalno ojačao za 1,2% prema evru. Istovremeno, Narodna banka sve vreme vodi računa da devizne rezerve u vremenima pojačanih deprecijacijskih pritisaka pažljivo koristi – investira u stabilnost kursa, a da u ambijentu preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara – devizne rezerve uvećava, gradeći tako dodatni sloj sigurnosti za domaći finansijski sistem. Od 6. avgusta 2012. godine do danas, Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 6,6 milijardi evra i time, kao najznačajniji pojedinačni faktor, doprinela da u navedenom periodu devizne rezerve zemlje budu više nego udvostručene i da krajem jula 2023. godine premaše 23 milijarde evra. To je za 13 milijardi evra (gotovo 130%) više nego krajem jula 2012. godine (kada su iznosile 10,1 milijardu evra), dok smo neto devizne rezerve u istom periodu više nego utrostručili (povećali za 242%) - sa 5,5 milijardi evra na 18,9 milijardi evra);

- Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata. Od avgusta 2012. godine do danas, zlato je količinski uvećano preko 2,5 puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 38,5 tona), kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019. i 2020. ukupno 12 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%).

Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 10%, a njegova vrednost povećana je tri i po puta (sa 0,6 milijardi na 2,2 milijarde evra). Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (1 tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije;

- Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na korak do investicionog.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Zašto investitori biraju Srbiju?

Navode i da je Srbija prepoznata kao odlična investiciona destinacija, a razlozi koji je izdvajaju, izmeđi ostalog su sledeći:

- relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru;

- kontinuitet dokazano dobrih ekonomskih politika;

- posvećenost sprovođenju strukturnih reformi i kontinuirano unapređenje poslovnog ambijenta;

- neprekinut investicioni ciklus;

- visok nivo kapitalnih investicija;

- jak i otporan bankarski sektor i

- diversifikovanu izvoznu bazu koja doprinosi njegovoj održivosti i u uslovima niže eksterne tražnje.

Kako se navodi u saopštenju, samo u poslednje tri i po godine koje su obeležene globalnim šokovima, u Srbiju je usmereno 13,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je više od polovine investirano u razmenljive sektore.

"Za naše građane to znači i otvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata, punjenje budžeta naše zemlje, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je izvoz robe i usluga povećan sa 11,5 milijardi evra 2012. godine, na 38 milijardi evra 2022. godine, a ove godine očekuju da pređe 42 milijarde evra.

- I u vremenu globalne nesigurnosti, Srbija se, zahvaljujući odlučnim i pravovremenim odlukama i merama ljudi koji je vode, predvođenih predsednikom Aleksandrom Vučićem, dokazala kao zemlja koja uspešno čuva stabilnost. Dokazali smo da je i u prostoru između velikih očekivanja od regulatora i nasleđenih preteranih sloboda u ime tržišta, moguće delovati u opštem interesu. Hvala onima koji su razumeli da sve što radimo, radimo sa ljudima, za ljude. Naša vizija i strategija je bila i ostala stabilnost – monetarna i finansijska, koje donose dobrobit svima i omogućavaju rast i razvoj naše zemlje i povećanje životnog standarda naših građana. Rezultatima ćemo opravdavati poverenje i u narednom periodu. Verujem i znam da politika mora da služi ekonomiji i ljudima. Ako to nije tako, neće izdržati test realnosti. A realnost se menja. I biće nekih naizgled novih teorija koje će i globalizacija i razvoj tehnologija doneti, ali će onaj osnovni postulat ostati nepromenjen – stabilnost nema alternativu. Jedino tako možemo da čuvamo i štitimo Srbiju - zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.

Celu analizu možete pronaći na sajtu Narodne banke Srbije.

(Telegraf Biznis)