Gde je najbolja taksi usluga u svetu: Negde nude luks opcije, nema dugog čekanja, a kako je u Srbiji?

Možda ste čuli da neke svetske taksi kompanije putnicima nude klasične, ali i luksuznije opcije prilikom vožnje, pri čemu je i to "klasično" vremenom unapređeno.

Naime, osim obezbeđivanja novijih vozila, komfornijih za vožnju, neki će vam ponuditi i dodatne usluge, ali i obezbediti sedište za decu, omogućiti prevoz kućnih ljubimaca, što je danas zaista neophodno.

Teme za vas

Međutim, jedna čitateljka nam je rekla da joj je taksista u Beogradu čak negodovao zbog ogromnog kofera koji je imala sa sobom, a koji je bilo jednostavnije držati na zadnjem sedištu nego u gepeku.

Rekao mi je: "Samo mi pripazite kožna sedišta. Spremam auto za prodaju".

Da li bi usluga taksi prevoza u Srbiji mogla biti bolja? Svakako.

Ako se dalje osvrnemo na sistem funkcionisanja taksi vozila u Srbiji, primetićemo i ove nedostatke:

• Nedovoljan broj vozača (koji poseduju licencu);
• Vožnja se teško dobija, posebno u nekim "kriznim" terminima (slave, Nova godina, vremenske nepogode, aerodrom);
• "Zastareo" način zakazivanja telefonom.

Ono po čemu se brojne svetske taksi kompanije ističu jeste optimizacija, odnosno maksimalno skraćenje vremena čekanja na prevoz. To je, uostalom, ono što korisnici i očekuju kada zatraže taksi uslugu.

To nam je potvrdila i čitateljka iz Beograda, Marija (26), koja kaže da joj se "hiljadu puta" desilo da ne može da dobije taksi, recimo, kada pada kiša.

- Jednom prilikom sam, tokom nevremena, pokušavala da dobijem taksi pola sata, ali bezuspešno. Sve taksi službe su bile konstantno zauzete, a kada bih i uspela da ih dobijem, govorili su da nemaju slobodno vozilo. Pošto sam išla u izlazak, drugarica mi je pozvala vozilo jedne privatne kompanije, koja je odmah prihvatila vožnju. Vozač je stigao, zaista, u najkraćem roku, a platila sam kao da sam se vozila klasičnim taksijem. Sećam se da je bila korektna cena, iako je bila noćna tarifa - kaže nam Marija.

Ako se vratimo na prvu spornu tačku, manji broj vozača utiče na cenu vožnje. U Beogradu ima svega 6.700 licenciranih vozača, što je izuzetno malo za metropolu koja broji više od dva miliona stanovnika. Oni aktivno voze putnike 46% svog radnog vremena, što znači da kada imaju aktivnu vožnju - cene su neproporcionalno visoke. Ovaj mali broj vozača utiče na predugo čekanje vozila, kao i na cenu zbog nedostatka ponude u poređenju sa ogromnom potražnjom.

Osim toga, mladim vozačima je sve teže da dođu do licence, dok je prosečan taksista u Beogradu star 56 godina. Ova grupa vozača ne samo da je nadomak penzije, već se takvom disproporcijom uskraćuje i mogućnost mladima u Srbiji da se bave taksi uslugama i imaju siguran posao.

Foto: Shutterstock

Mali broj vozača "vuče" i veće cene

S obzirom na cenu starta od 270 dinara, putnici očekuju bolju uslugu. Neretko se dešava i da na taksi vozilo čekate dugo ili da uopšte ne uspete da ga dobijete, premda ne funkcionišu sve kompanije isto ni kod nas.

Kako nam je rekao jedan taksista, koji radi za veću kompaniju u Srbiji, "meri im se svaka vožnja".

- Ako ne dođemo na vreme ili ne prihvatimo makar jednu vožnju, briše nam se ceo dan i nema dnevnice - kaže on i upozorava da među njegovim kolegama ima divnih, poštenih ljudi, ali i onih manje moralnih.

Upravo takvi "divlji" taksisti prave najveće probleme putnicima u celoj zemlji, ali posebno u Beogradu, našem najvećem i najprometnijem gradu. Pisali smo i o tome kako prave linijske ture i neće da voze samo jednog putnika s aerodroma, a slična je praksa i u regionu.

Konkretno na Jadranu, svake sezone je ista priča. Navala turista, taksisti već spremno čekaju u gradu, na aerodromu ili autobuskim stanicama i "vrebaju" goste, naplaćujući im papreno.

Ovo je, konkretno, loše iskustvo strankinja u Splitu.

Foto/ilustracija: Pixabay

Kako je u svetu?

Ni Srbija ni region nisu "izmislili toplu vodu" u pogledu skupljeg naplaćivanja usluge strancima. Ali, ono što je poražavajuće jeste činjenica da su neki mnogo prometniji gradovi od našeg - često funkcionalniji, a cene vožnji taksijem su slične onima u Beogradu, pri čemu je naš standard dosta niži.

Doduše, taksi nije osnovna potreba niti nužda, međutim, ovde se ne radi samo o tome. Reč je o građenju poverenja i odnosa sa putnicima.

Ovaj grad je, inače, godinama zaredom proglašavan za najbolji u pogledu taksi usluge.

Telegraf Biznis je baš ove godine, u maju, posetio prestonicu Britanije i evo šta smo zabeležili: ono što izdvaja londonski taksi u odnosu na ostale automobile je njihov specifičan dizajn, ali i obavezna crna boja.

Ukoliko vas je više u grupi i želite da brzo stignete do neke lokacije koja nije previše daleko, možete računati na kvalitetno vozilo i optimalno vreme čekanja, iako je reč o višemilionskom gradu.

Takođe, Finska je pre dve godine usvojila regulativu kako bi sprečila kolaps u taksi industriji. Ministar saobraćaja, Timo Haraka, tada je naveo kako je cilj regulative da se ojača poverenje klijenata u kvalitet i bezbednost taksi službe. Takođe, regulativa ima za cilj da ohrabri preuzetnike da "uplivaju" u ove vode, iako su im možda delovale nesigurno.

Dodatno, pokretači biznisa u sektoru taksi usluga biće u obavezi da obezbede poslovni ID (poput lične karte), istovremeno kada dobiju i licencu za rad. Ubuduće, biće obavezna edukacija i polaganje ispita.

Foto: Pixabay/mariadomnina

Ide se i korak dalje...

Osim kvalitetnih taksi usluga, posebno treba pohvaliti svetske inicijative da se putnicima ponude često jeftinije, a bolje alternative. Pored transportnih kompanija poput Ubera, tu su i aplikacije putem kojih možete naručiti vožnju kao što su Car Go, Yandex...

Ipak, da ne mora uvek da se "vodi rat" među rivalima - tradicionalnim taksistima i inovativnim kompanijama koje korisnicima žele da ponude bolje iskustvo - dokazuje i ovaj primer.

Naime, kako smo pisali ovog aprila, čuveni "žuti taksi" u Njujorku dobio je novog partnera. Uber, kompanija za prevoz putnika, na proleće 2023. je počela da navodi žute taksije u svojoj aplikaciji - to je partnerstvo koje je Uber opisao kao najnoviji korak u globalnom nastojanju da radi sa taksi industrijom na "otključavanju" novih tržišta.

Dakle, ovo je očigledan primer kako kompanije jedne drugima mogu pomoći, a do tada - treba raditi na suzbijanju loših praksi taksista koji dominiraju tržištem, barem u Srbiji i regionu, a često ne nude uslugu "na nivou".

Štaviše, to primećuju i stranci, koji - kako nam je rekao jedan turista iz SAD - brzo "ukače" kako se kreću cenu i ne daju da ih taksisti prevare. Ali, to su, ipak, usamljeni slučajevi.

(Telegraf Biznis)