Veliki pad izvoza i uvoza zlata u BiH: "Ljudi nemaju novca, gledaju kako da prežive"

Slabija kupovna moć stanovništva i pad tražnje doveli su do pada uvoza zlata u BiH, a u isto vreme je smanjen i izvoz ovog plemenitog metala, jer su se porodične riznice ispraznile, pišu banjalučke Nezavisne novine.

Za devet meseci ove godine, uvezeno je zlata i predmeta koji sadrže zlato u vrednosti od 38.102.053 KM sa dažbinama, što je manje za više od 21,7 miliona KM u odnosu na celu prošlu godinu, podaci su Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.

Teme za vas

Dodaju da je za devet meseci ove godine uvezeno 658.019,84 KM zlata, uključujući zlato prevučeno platinom, neobrađeno ili u obliku poluproizvoda, te u obliku praha.

"U BiH je uvezeno i 12.112.760,09 KM zlata u otpacima i delovima od plemenitih metala ili od metala platiranih plemenitim metalima, što je mnogo manje nego u lani, kada je uvezeno više od 28,4 miliona KM", kažu u UIO BiH.

Dodaju i da je draguljskih predmeta i njihovih delova od plemenitih metala ili od metala platiniranih plemenitih metalima u BiH uvezeno 24.198.048,19 KM, što je manje za 2,6 milion KM nego lani.

"U ovoj godini uvezeno je i 935.360,79 KM predmeta zlatarstva ili filigranstva i njihovih delova", kazali su u UIO BiH i dodali da najviše plemenitog metala na naše tržište dođe iz Italije, Turske i Slovenije.

Kako su rekli, u ovoj godini se beleži i pad izvoza za 27.034.978 KM manje nego lani, a najzastupljenije zemlje izvoznice su Češka, Litvanija i Nemačka.

Otkupljivači zlata i prodavci ističu da je primetno da mali broj ljudi kupuje zlato, jer, kako kažu, ljudi gledaju kako da prežive, budući da su jako visoke cene osnovnih životnih namirnica, pa kupovina zlata dođe više kao luksuz.

"Ljudi nemaju novca. Nakit kupuju samo za posebne prilike, kao što su venčanja i krštenja", kazala je vlasnica jedne banjalučke zlatare, dodajući da je zakazala i prodaja nakita dijaspori, koja je, inače, izdvajala veće sume novca u zlatarama nego domaći kupci.

(Telegraf Biznis)