Strani turisti dolaze u Novi Sad da prave ajvar i kolače: Plove Dunavom, a najviše traže ovu aktivnost

Novi Sad odneo je titulu Evropske prestonice kulture za 2022. godinu, a ona je svakako doprinela većem broju turista ali i kulturnih sadržaja u ovom gradu. Ipak, i pored ove titule, prestonica Vojvodine bila je bogata turističkim sadržajima. Pecanje, plovidba Dunavom, obilazak fruškogorskih manastirai vinarija i Petrovaradinske tvrđave, uživanje u ajvaru i drugim srpskim specijalitetima samo su neke od aktivnosti koje tokom godine privlače strance ali i naše ljude.

Kako za Telegraf Biznis kaže Miloš Dunjić iz Turističke organizacije Grada Novog Sada (TONS), Dunav predstavlja ključni faktor za povećan broj noćenja u ovom gradu, ali i za privredu u okolini. Iako još uvek ima nekih neiskorišćenih potencijala ove reke, Dunjić objašnjava da su realizovani projekti vrlo dobra početna tačka, te da ih je samo potrebno unapređivati.

Upravo o ovoj temi govorio je za naš portal i sa nama podelio skrivena bogatstva ovog grada koja sve više privlače komšije, ali i građane dalekih zemalja.

• Koliko je reka Dunav značajna za Novi Sad i okolinu?

- Pa veoma. Mi volimo da kažemo da je Dunav centralna ulica Evrope, centralna ulica Novog Sada. Na Dunavu su razni sadržaji koje mi kao turistička organizacija promovišemo, tako da iz našeg ugla veoma bitan turistima, ponuda na Dunavu je nešto što upotpunjava sliku o Novom Sadu i svrstava ga u poželjniju destinaciju baš iz tog razloga što je na Dunavu. Kada je u pitanju lokalno stanovništvo, tu su brojne teme: privreda, sadržaji i za sugrađane i za turiste Dunav je vrlo važan - kaže Miloš.

• Koji su neiskorišćeni potencijali reke Dunav?

- Mi se bavimo prvo iskorišćenim, odnosno ponudom na Dunavu. TONS promoviše i ono što je na obali od Štranda do prirodnih rezevata - park prirode Begečka jama, specijalni rezervat prirode Koviljski rit, tu su čarde na Dunavu, biciklističke staze koje idu njegovim tokom, sadržaji koji su najpopularniji plovidbe, rekreativni sadržaji poput veslanja... Potencijala ima dosta, mi svakako želimo lepše uređenu marinu gde bi manja plovila mogla da borave. Mi imamo Dunavac i dosta nautičkih klubova koji su aktivni i popunjeni i naravno značilo bi nam veće plovilo za krstarenje. Sada imamo neku ponudu na Dunavu, ali uvek može bolje - objašnjava naš sagovornik.

• Da li su strani i domaći turisti zainteresovani za Dunav i šta je to što ih najviše privlači kada je reka u pitanju?

To je drugo, treće pitanje kada dođu u Novi Sad. Uvek komentarišu da smo grad na reci i pitaju šta imamo. Najviše traže plovidbe, a sa kolegama iz Sremskih Karlovaca zajedno organizujemo i šaljemo im goste koji su zainteresovani za plovidbu. Oni organizuju plovidbe Koviljskim ritom katamaranom. Naše kolege iz Vojvodina šuma imaju čamce, pa i oni organizuju vožnje po ritu. To je zatvoren Dunav i neka druga strana te reke, atmosfera je drugačija, lokvanji, vegetacija je bujnija i bogatija. Naravno sve više se traže aktivnije stvari poput kajaka, veslanja... Takođe, sve više se traži i pecanje, a sa kolegama iz Koviljskog rita radimo na tome - dodaje Dunjić.

• Da li postoji još nešto što bi moglo da se uradi kako bi se zainteresovanost za Dunav u Novom Sadu povećala?

- Ova ponuda je dobra baza i treba je samo unapređivati, kao i infrastrukturu. Bilo bi lepo kada bi Novi Sad dobio marinu. Taj prostor koji je u planu da se sredi, a to je prostor na Limanu odnosno Dunavac. Tu postoje brojna privezišta i većina njih je već uredna i sređena, ali treba da se upotpuni - navodi on.

• Šta najviše privlači turiste u Novom Sadu?

- Novi Sad ima sreću da ima kompleksnu turističku ponudu, pored urbanog jezgra koje je interesantno po specifičnoj arhitekturi iz doba Austije. Naravno, tu je Petrovaradinska tvrđava, koja je najznačajnija turistička destinacija grada. Od toga se počinje, ali mi se trudimo da ubedimo turiste da imaju dovoljno sadržaja da tri dana provedu u Novom Sadu. Lepo je spustiti se na Dunav, ali tu je i Fruška gora. Tu su manastiri, pešačke staze, spomenici... Svakako vinarije, mi smo napravili šest vinskih puteva, ali i salaši gde je Čenej najprepoznatljivji. Tamo se može osetiti duh starih vremena. Naravno, obližnji Sremski Karlovci bez kojih ne možemo ni mi, a ni oni bez nas - pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su istraživanja pokazala da se u poslednje vreme tursiti najviše interesuju za kulturno-istorijsko nasleđe, kog u Novom Sadu ima na pretek.

- Radili smo istraživanja i interesantno je da turisti najviše vole kulturno-istorijska nasleđa. Iako smo jedno vreme bili prepoznati kao grad festivala, ovo nas je ohrabrilo da je kulturno-istorijsko nasleđe polazišna tema u obilascima. Sve više se traži doživljaj, uključivanje turista u program. Neretko imamo grupe koje idu na salaše i pripremaju ajvar, tradicionalne kolače i jela ili recimo takmičenja u podzemnim galerijama na tvrđavi - kaže Dunjić.

• Koliko je titula Evropske prestonice kulture uticala na turizam u ovom gradu?

- Prvo smo primetili statistiku. Doprinela je većem broju turista, ali to je nešto što nam je ostalo i nakon titule. Brojne kulturne stanice i ustanove, prostori u kojima će i turisti i sugrađani moći da uživaju u kulturnim događajima. Naravno i Kineska četvrt na Limanu kao neki najkompletniji otisak Evropske prestonice kulture, gde su se preselile brojne kulturne stanice i biće specifične za sebe. Doprinela je da se čuje za Novi Sad, kao i za nasleđe koje je bogato. Čast je biti među svim tim gradovima Evrope - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf Biznis)