Da li turska Centralna banka povlači prave poteze? Kamatna stopa je danas 5 puta veća nego u odnosu na jun

Foto: Shutterstock/fatir29

Kada je u junu turska Centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu sa 8,5 na 15 posto, prvi put nakon marta 2021, javnost u toj zemlji je bila u šoku, jer su preko noći krediti kojima je opterećen dobar deo stanovništva ove zemlje - drastično poskupeli. Danas, šest meseci kasnije, referentna kamatna stopa u Turskoj je pet puta veća nego u junu 2023. godine i iznosi 42,5 odsto.

Međutim, do ovog podizanja došlo je nakon što je Redžep Tajip Erdogan preuzeo novi mandat a potom imenovao dva međunarodno priznata ekonomska eksperta da vode Centralnu banku (koju je tada preuzela Hafiza Gaja Erkan) i  Ministarstvo finansija (koje od juna vodi Mehmet Šimšek).

Teme za vas

Ovo podizanje kamatnih stopa, kako su prenosili tada svetski mediji, pokazivalo je da se "zemlja odvaja od Erdoganovog nekonkvencionalnog uverenja da se snižavanjem kamatnih stopa bori protiv inflacije".

Foto: Tanjug/AP

Inflacija je u novembru iznosila 62 odsto, što je, prema izjavama zvaničnika, pokazatelj da je "borba sa inflacijom pri kraju". Podsetimo da je od oktobra do novembra inflacija u ovoj zemlji značajno usporena i da je porasla sa 61,4 na 62 odsto.

Prvi čovek Turske koji sam za sebe kaže da je "neprijatelj visokih troškova zajmova" rekao je u junu ove godine da je spreman da prihvati politiku Mehmeta Šimšeka, ali da njegovi stavovi ostaju nepromenjeni.

Upravo pod Erdoganovim pritiskom je Centralna banka Turske početkom ove godine snizila referentnu kamatnu stopu sa 19 na 8,5 odsto i pored ogromne inflacije, koja je u 2022. prema zvaničnim podacima iznosila 85 odsto.

Erdoganova nekonvencionalna uverenja pogoršala su ionako problematične ekonomske prilike u Turskoj, koje su dovele do krize turske lire, povećanja troškova života i otežale život običnim ljudima, javljala je u junu ove godine Al Džazira.

Koliko je život postao težak u Turskoj, govori i podatak da je sama Guvernerka Centralne banke Turske (koja je nekada radila za vodeće američke banke, uključujući i Goldman Saks) morala da se iseli iz iznajmljenog stana i vrati se životu sa roditeljima:

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Prema studiji univerziteta Bahčešehir kirije u Istanbulu su u poslednjih godinu dana porasle za 77,1 odsto. Kao kontrameru, turska vlada je ograničila povećanje stanarine na 25 odsto – što, međutim, dodatno pogoršava situaciju, javlja Dojče vele.

I dok se obični ljudi pitaju - gde je kraj poskupljenjima i kada će zaista doći taj bolji život, ekonomisti tvrde da je "kraj borbe protiv inflacije u Turskoj - blizu". Istina - ne kažu koliko je to "blizu" u mesecima ili godinama.

Zašto to kažemo? Zato što je referentna kamatna stopa osnovni instrument monetarne politike koji je na raspolaganju centralnim bankama zemalja. One tom stopom utiču na inflaciju i privredni rast.

Referentna kamatna stopa predstavlja cenu, odnosno uslove pod kojima je centralna banka spremna da pozajmljuje novac neophodan bankama ili da prihvata višak novca od banaka.

Foto: Pixabay

Kada raste referentna kamatna stopa, rastu i kamatne stope na tržištu novca, kamatne stope na kredite i štednju. Kao posledica toga, uzima se manje kredita, jer su oni postali skuplji, a raste iznos štednje u bankama, jer je zbog više kamatne stope na štednju sada isplativije štedeti.

Na taj način referentna stopa utiče i na ponudu novca na tržištu, što je važno za inflaciju koja zbog svega navedenog - usporava ili pada. Međutim, kada je reč o efektima referentne kamatne stope na inflaciju, važno je naglasiti nekoliko stvari.

"Inflacija se ne može sniziti odjednom. Prenošenje efekata promene referentne kamatne stope na inflaciju odvija se različitom brzinom preko različitih kanala, što znači da, iako monetarna politika odmah počinje da daje efekte, potrebno je da prođe neko vreme da bi se ispoljili puni efekti njenog zaoštravanja ili ublažavanja na inflaciju”, naglašava Mirjana Miletić , direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku.

Ona dodaje da je stoga za odluke centralnih ili narodnih banaka od posebnog značaja gde će se inflacija naći u periodu od godinu dana i nakon toga.

Centralna banka Turske očekuje porast inflacije na 70 do 75 odsto u maju 2024, pre nego što godišnja stopa inflacije padne na oko 36 odsto do kraja sledeće godine.

Profesor na istanbulskom univerzitetu Koc, Selva Demiralp, koja je gradila svoju karijeru u američkim Federalnim rezervama, rekla je da bi ove mere mogle biti dovoljne za obuzdavanje inflacije ukoliko Centralna banka izbegne pritisak da prerano popusti s merama i ako kapital nastavi da pritiče u Tursku sledeće godine, javlja Slobodna Evropa.

Centralna banka Turske smatra da se postojeće kamatne stope nalaze blizu nivoa koji potreban da bi se suzbila inflacija u zemlji i odlučila je da smanji tempo monetarnog zatezanja u odnosu na prethodni period, prenosi Tanjug.

(Telegraf Biznis)