Izgleda da je Nemačka zaista "bolesnik" Evrope: Zahvatila je recesija, ali i depresija

Foto: Freepik

Iako se Nemačka opisuje kao "bolesnik" Evrope iz drugog razloga, trenutno postoji simbolika u tom nazivu, jer se čini da nikada više Nemaca nije uzimalo bolovanje. Doduše, ministar finansija te zemlje negira ovu prvu konstataciju, ali...

Činjenica je da se Nemačka nekoliko godina unazad bori da ponovo "stane na noge" - po svojim standardima, dok istovremeno ovih dana bukte protesti raznih grupa građana, a pre svega farmera.

Takođe, da lane nije došlo do povećanja u broju bolovanja, nemačka ekonomija bi rasla, a ne bi bila u recesiji – utvrđeno je jednom studijom. Zaposleni su prošle godine, u proseku, s posla odsustvovali 20 dana.

"Značajan broj bolovanja doveo je do znatnih gubitaka u proizvodnji; bez natprosečno velikog broja bolovanja nemačka privreda bi porasla za skoro 0,5 posto. Umesto toga, ekonomija se smanjila za 0,3 posto", navedeno je u studiji Udruženja istraživačkih farmaceutskih kompanija koje se bave istraživanjem (VFA).

Dalje se ističe da je Nemačka bolesnik "u pravom smislu te reči", barem je tako bilo u 2023. Njen ekonomski učinak je znatno više opteretio talas bolesti, nego što je to slučaj u drugim zemljama.

Autori studije, Klaus Mihelsen i Simon Junker, rekli su da su ekonomske posledice visokog broja bolovanja - značajne, te da dovode do velikog gubitka dodatne vrednosti.

Foto: Shutterstock

Gde je zapelo?

Prema njihovim rečima, da u 2023. nije bilo toliko mnogo bolovanja, moglo je da se ostvari dodatnih 26 milijardi evra. Osim toga, to je dovelo do manjka poreskih prihoda od 15 milijardi evra. Zbog enormnog broja bolovanja u poslednje dve godine, zdravstvena osiguranja su izgubila pet milijardi evra.

Interesantno, najveća je stopa bolovanja u metalskoj industriji, iako se u poslednje vreme sve više priča o fizičkom i mentalnom zamoru zdravstvenih radnika, pre svega negovatelja.

Studija naglašava da je važno ulagati u zdravlje i preventivu, kako bi se smanjile posledice oboljevanja i uzimanja bolovanja, jer kada bi stope bolovanja u poslednje dve godine postale "nova normalnost" - nemačka privreda bi na raspolaganju imala 350.000 zaposlenih manje.

Shodno toj analizi, stope bolovanja su različite u različitim sektorima privrede. Zbog veličine odgovarajućih industrija, 70 posto gubitaka u proizvodnji nastalo je u proizvodnji vozila, metalnoj, električnoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Najveća stopa bolovanja bila je u proizvodnji metala (6,8 posto).

Foto: Shutterstock

Koji su glavni razlozi za bolovanje?

Najveće zdravstveno osiguranje u Nemačkoj, "Techniker Krankenkasse" (TK), potvrdilo je izuzetno visoku stopu izostanaka radnika tokom 2023. godine, što je znatno iznad nivoa pre pandemije, objavio je list medijske grupe Funke. Zbog toga je svaki osiguranik u TK bio na bolovanju u proseku 19,4 dana.

- Kao i prethodne godine, glavni razlog bolovanja su grip, bronhitis ili neka druga virusna infekcija koju obično nazivamo "prehlada". Oni čine više od četvrtine od ukupnih dana bolovanja - kaže Jens Bas, izvršni direktor TK.

Prosečno je svaki radnik zbog prehlade bio odsutan 5,11 dana, a pre pandemije, radnici su zbog prehlade bili na bolovanju samo 2,37 dana.

Drugi najčešći razlog za bolovanje su problemi s mentalnim zdravljem, sa prosečno 3,6 dana godišnje. I zdravstveno osiguranje DAK je izvestilo: "Bolesti psihe, kao što je depresija, dovele su do 323 dana odsustva na svakih 100 osiguranika".

Ističe se i sledeće: zdravstveno osiguranje "Pronova BKK" je napravilo reprezentativnu anketu, kako bi utvrdilo na koji način se različite generacije nose sa stresom i bolešću.

- Generacija mladih od 18 do 29 godina odrasta u nestabilnim vremenima, u stalnom kriznom režimu, da tako kažem. Pre svega, pandemija je naučila sve nas, ali i ovu mladu generaciju, da se uslovi života mogu naglo promeniti i da nema garancija za dugoročnu sigurnost i stabilnost - istakla psiholog Patricija Tam iz "Pronova BKK".

Kako kaže, budući da nemaju osećaj da je pred njima bezbrižna budućnost, mladi žive mnogo svesnije - ovde i sada. Takođe, oni od samog početka svoje karijere zahtevaju više "prostora" za lično/mentalno zdravlje nego stariji, te obraćaju više pažnje na balans između privatnosti i posla.

(Telegraf Biznis)