Predstave je kao čokoladu, a najčešće je šećerna tabla: Na ove proizvode treba da obratite pažnju u kupovini

Foto: Pexels

Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji".

Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevare u vezi sa hranom".

Teme za vas

Predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane.

- Da bi se to obezbedilo, potrebno je urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, bilo da se radi o hrani domaćeg porekla ili hrani koja potiče iz uvoza - kazao je Pejović.

Prvi zaključci ukazuju da planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane.

Viši savetnik u reviziji DRI Aleksandar Gligorijević rekao je da su inspekcijske službe utvrdile obmane potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.

- Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni nivo voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup - rekao je Gligorijević.

Drugi zaključak ukazuje da institucionalni okvir predviđen Zakonom o bezbednosti hrane nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. nisu doprinele proceni rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.

- Kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni, a za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama u periodu od 2019. do 2022. izdvojeno je 1,8 milijardi dinara - rekao je Gligorijević.

On je istakao da je zakonom regulisano da nacionalna referentna laboratorija predstavlja krovnu laboratoriju, odnosno jedan od najvažnijih organa u oblasti bezbednosti hrane koji obavlja najveći deo laboratorijskih ispitivanja, ali da i pored značajnih ulaganja ta laboratorija nije obavila veći deo ispitivanja.

- Najveći deo istraživanja radile su službene laboratorije angažovane putem konkursa - rekao je Gligorijević.

Cilj revizije je bio da se utvrdi u kojoj meri su nadležni organi 2023. godine efektivno uspostavili sistem bezbednosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ove oblasti je rađen prvi put.

Ključan poruka iz Državne revizorske institucije jeste da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo, te je potrebno da Srbija ojača sistem kontrole i obaveštavanja kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svih građana.

Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji" u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja, Upravi za veterinu, Upravi za zaštitu bilja i Direkciji za nacionalnu referentnu laboratoriju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)