Ova država malo ulaže u brigu o deci, a cene su astronomske: Drugi najskuplji sistem na svetu

Prema analizi Banke Amerike, SAD ima drugi najskuplji sistem brige o deci među razvijenim zemljama, prenosi Biznis Insajder Indija. Prosečan američki par sa dvoje dece troši više od 30 odsto svojih prihoda na brigu o deci.

Ovo je bio jedan od ključnih zaključaka novog izveštaja Banke Amerike objavljenog 22. februara, u kojem se analizira koliko bi visoki troškovi brige o deci mogli da uspore rast broja žena u američkoj radnoj snazi.

Teme za vas

Koristeći podatke OECD-a, međunarodne ekonomske koalicije 38 zemalja, Banka Amerike je iznela procenu prosečnih troškova brige o deci za par sa dvoje dece i uporedila ih sa prosečnom ukupnom platom za par istog profila. U analizu je uključeno trideset zemalja OECD-a (Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj).

Ovom analizom je otkriveno da prosečni američki par s dvoje dece troši više od 30% svojih zajedničkih plata na brigu o deci.

Od 30 zemalja koje su analizirane samo je Novi Zeland imao skuplji sistem, dok Nemačka i Austrija imaju najpristupačniji sistem. Prosečna cena brige o deci u svih 30 zemalja bila je manja od 15% plate jednog para.

- S obzirom na to da je odgovornost brige o deci tradicionalno nesrazmerno padala na majku, sve veći troškovi brige o deci izazivaju zabrinutost oko napretka u stopama učestvovanja žena u radnoj snazi -  napisali su autori izveštaja i dodali:

- Kako su troškovi porasli tokom poslednjih nekoliko decenija, procenat žena u radnoj snazi ​​ zastaje.

Broj žena u SAD koje rade je na gotovo rekornom nivou. Prema navodina Banke Amerike, od januara ove godine oko 78 odsto žena uzrasta od 25 i 54 godine rade ili traže posao. Ipak, u odnosu na druge zemlje koje je OECD analizirao, za američke žene je manje verovatno da će biti deo radne snage. Jedan od razloga za ovo su i troškovi brige o deci.

Kada se uračunaju troškovi kao što su stanarina, hrana, odeća, prevoz, briga o deci i premije za zdravstveno osiguranje, Biznis Insajder je u janaru procenio da bi briga o malom detetu u 2024. koštala oko 25.714 dolara.

Radno intenzivna priroda industrije brige o deci, kao i  broj odraslih koji je potreban da brine o deci, ključni je faktor koji povećava troškove. Ali to nije jedinstveno za SAD.

Među glavnim razlozima zašto je briga o deci skuplja u SAD-u nego u ostatku razvijenog sveta je taj što druge zemlje posvećuju veći deo svoje državne potrošnje brizi dece.

SAD troši otprilike 0,4 odsto svog BDP-a na rano obrazovanje i brigu o deci, u poređenju sa 0,8 odsto koliko troši prosečna zemlju OECD-a. Nijedna zemlja ne troši više od Islanda, oko 1,7 odsto BDP-a zemlje.

Analiza podataka OECD-a objavljenih 2021. koju je preneo Nju Jork Tajms  pokazala je da SAD troši otprilike 500 dolara godišnje po detetu na brigu u ranom detinjstvu. Ovo je veoma mala cifra kada se uporedi sa više od 14 hiljada dolara koliko troši prosečna zemlja OECD-a.

Osim što bi bolja i jeftinija briga o deci povećala broj žena koje rade, takođe bi potencijalno motivisala američke parove da imaju više dece.

Skorašnja studija Pekinške agencije pokazala je da je jedan od glavnih razloga pada nataliteta u Kini visoka cena brige o deci. Kina je jedna od zemalja sa najvećim troškovima vezanim za brigu o deci.

(Telegraf Biznis)