Koliko zarađuju poslanici u Evropskom parlamentu: Ovo je tačan iznos primanja

Foto: Profimedia/Kenzo TRIBOUILLARD/AFP

Svi poslanici u Evropskom parlamentu imaju istu platu, a ona je prema podacima iz 2023. iznosila 10.075 evra bruto, odnosno 7.854 evra neto nakon odbitka EU poreza i doprinosa za osiguranje.

Plata evroposlanika definisana je Statutom članova Evropskog parlamenta, a izračunava se iz osnovne osnovne plate sudije Suda Evropske unije, pri čemu je naknada evroposlanika 38,5 odsto te plate, prenosi portal Net.hr. Pored te plate, evroparlamentarci primaju i druge naknade, pa tako pored plate od 7.854 evra neto mogu dodatno da zarade još nekoliko hiljada evra.

Teme za vas

Kao primer portal navodi dnevnicu od 350 evra koja pokriva smeštaj, obroke i povezane troškove svakog dana tokom službenog rada poslanika u EP, a na iznos dnevnice utiče i to da li su glasali.

Zatim, tu su još i putni troškovi za dolaske na sednice i sastanke Evropskog parlamenta u Briselu i Strazburu, a gornje granice postavljene su do najviše cene avio prevoza biznis klase, karte za voz prvog razreda ili 0,58 evra po kilometru za putovanja automobilom (do najviše 1.000 kilometara).

Karte izdaje EP, a postoje još i utvrđeni iznosi koji se temelje na udaljenosti i trajanju putovanja kako bi se pokrili razni putni troškovi (putarina, troškovi prekomernog prtljaga, troškovi rezervacije i sl.).

Evroposlanici imaju pravo i na refundaciju do dve trećine lečenja.

Ipak, navodi dalje Net.hr, najspornija je naknada za opšte troškove od 4.950 evra mesečno koja zastupnicima omogućava pokrivanje troškova kao što su najam kancelarije u državi članici u kojoj su izabrani ili troškova za informatičke hardvere i softvere, kancelarijski materijal, mobilne telefone/pretplate i internetske pretplate.

Taj iznos sleže direktno na račun evroposlanika i troškovi ne moraju da se opravdavaju, zbog čega se naknada smatra kontroverznom, navodi se. Takođe, tu je i naknada za kraj mandata odnosno prelazna naknada u iznosu od jedne mesečne plate za svaku godinu u kojoj su vršili dužnost, ali za najviše dve godine od kraja mandata, prenosi Tanjug.

Kada bivši evroposlanik preuzme dužnost negde drugde, iznos prelazne naknade smanjuje se u zavisnosti od iznosa nove plate. Ako evroposlanik istovremeno ima pravo na starosnu ili invalidsku penziju, ne može da prima i penziju i naknadu već mora da odabere jedno ili drugo.

Istovremeno, svaki evroposlanik ima pravo i na mesečni budžet od 28.696 evra iz kojeg se pokrivaju troškovi poput plata ličnih asistenata. Ipak taj novac se ne isplaćuje evroposlanicima direktno, ne smeju se zapošljavati bliski rođaci, a asistenti ne smeju da učestvuju u aktivnostima koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa.

Kako se navodi ove povlastice nakon izbora 2024. očekuje ukupno 720 poslanika, što je 15 više nego na prošlim izborima, a najviše poslanika parlamentu imaće Nemačka (96) i Francuska (81).

Slede Italija (76), Španija (61) i Poljska (53), Rumunija (33) i Holandija (31).

Oko 20 evroposlanika imaće Belgija (22), Grčka (21), Češka (21), Švedska (21), Portugal (21), Mađarska (21) i Austrija (20).

Manje od toga imaju Bugarska (17), Danska (15), Finska (15), Slovačka (15) i Irska (14).

Hrvatska ima 12, a pri dnu liste su Litvanija (11), Slovenija (9), Letonija (9), Estonija (7), Kipar (6), Luksemburg (6) i Malta (6).

(Telegraf Biznis)